ALA BI SE ŠIKICALA MI JE SAGRADILA 3 KUĆE ZA DECU! Pevačica živela u bedi, pevala na Ibarskoj, muž joj imao 99 švalerki...

Snežana Jovanović Šikica muzičku karijeru počela je 1981. i nikada nije bila medijski eksponirana pevačica, ali svi znaju za nju. Zahvaljujući pesmama "Zavede me, majko, momak loš" i čuvenom hitu "Ala bih se šikicala", postala je jedna od najtraženijih među estradnjacima koji su nastupali na privatnim slavljima širom Evrope, a i danas je tako.

Koliko je bila popularna, svedoči podatak da je od "Šikice", od jedne pesme, uspela da zaradi tri kuće i na to je, kako je rekla u intervjuu za Kurir, posebno ponosna.

Bili ste nedavno u Nemačkoj. Da li više pevate u inostranstvu ili kod nas?

- Često radim u Nemačkoj, sad sam imala tri tezge. Više nastupam kod nas, nego u inostrasntvu, pogotovo kad je sezona, od jula meseca kreće, pa kad se završi spetembra, oktobra, do Nove godine uvek ima neka tezgica i preko. Nema puno posla kao pre, ali radi se, taman kako meni odgovara. Vreme je loše, ranije smo mnogo više pevali, a sad je borba za život.

Kako su izgledali vaši počeci?

- Bili smo sirotinja, sedmoro dece, tata je jedini radio, nismo mogli ništa sebi da priuštimo. Kada smo već malo porasli, pa devojčica, treba ti svašta, haljina, cipelice, morali smo da se snalazimo kroz život. Kad sam napunila 14 godina radila sam po kućama, čistila, kuvala... Sa 15 godina sam otišla svojim putem i krenula profesionalno da pevam i zarađujem od muzike. To sam volela. Pomagala sam porodici. Izdržavala sam oca i majku, braću i sestre. Svi smo mi pevali, ali sam samo ja izabrala taj put da radim to. Moje tri sestre nisu htele to. Naša porodica je muzička, majka je bila pevačica i od nje sam nasledila talenat. Muzika je moj život. Moja deca su takođe talenat za muziku nasledili od mene. Stariji sin peva, Zoran Šiki, drugi sin Milan radi na RTS-u, svira violinu u Radio televiziji Srbije. Ćerku imam, ali ona ne radi. Njoj nisam dozvolila da bude pevačica. Da bi bila pevačica moraš da znaš da se snađeš kroz život, da prođeš sve žive ofanzive da bi postigao nešto. Nisam volela da peva. Muž svira harmoniku, tako da su i od njega nasledili. Imamo devetoro unučadi, dva dečaka, a ostalo su sve ženske, ne znam da li će se oni baviti muzikom.

Da li se sećate najvećeg bakšiša?

- Nekad je bilo mnogo bakšiša, sad su moderniji muzičari i mnogo grabe i kradu. Zarađivali smo stvarno mnogo para, bilo je posla. Sad kao neki menadžeri pogađaju poslove, a najbolje je da ugodiš fiksno. Pamtim kad smo džakovima nosili pare za nastupa kad idemo muž i ja. U kafani sam pevala pa sam mnogo zarađivala, a da ti ne kažem tek za svadbe i veselja. Bilo je i zlata, pogotovo na romskim svadbama. Išli smo po Italiji, Parizu, tamo bacaju pare, daju zlato, prstenje, satove, šta imaju... Sve za dobru pesmu. Kad ih pogodiš, ni sami ne znaju šta će da ti daju.

Koja pesma vam je donela najviše novca?

- Najviše novca mi je donosila "Šikica" definitivno. Tu su i druge moje pesme "Zavede me majko momak loš", "Koliko se tuge skupilo u meni", "Kunem se u sreću devojačku"...

Pričali ste da ste od jedne pesme sagradili tri kuće. Kako ste to uspeli?

- Nisam te pare imala na gomilu, ali ta jedna pesma Šikica je sagradila te tri kuće. Kako sam zarađivala tako sam ulagala u kuće. Sve što sam zaradila, zaradila sam kad je "Bog hodao po zemlji" što kažu. Deci smo sagradili kuće, svako ima svoju. Ta pesma je nastala tako što je došao je pokojni Radoje Barajevac i rekao mi je: "Napraviću najveći hit ako budeš snimila "Šikicu" i tako je i bilo.

Zašto su vam branili da pevate Šikicu po kafanama?

- Branio mi je jedan inspektor koji je bio u Barajevu. Tad sam pevala na Ibarskoj magistrali, tamo je bila ludnica. Ja sam ubacivala bezobrazne reči dok sam pevala, tipa: "Imam šupu i na šupi rupu, komšija gledam dok se kupa", i svašta. To je njemu smetalo i došao i rekao mi je: "Šikice, neću da čujem da si više pevala tu pesmu u kafani". Jednostavno ne znam zašto nije dozvoljavao. Međutim, imala sam prijatelja koji je bio veći od njega i on je voleo tu pesmu i tražio, pa sam morala da pevam.

Mnogi ovu numeru povezuju sa bludnim radnjama, da li vam to smeta?

- Ne smeta mi to. Svako na svoj način peva, ne možeš da im zabrnaiš. Lepo je kad prave fantazije. Šikicati je zapravo veseliti se.

Družile ste se sa Vidom Pavlvoić, kako je to izledalo?

- Vida Pavlović je bila moj idol pre nego što smo se okumile. Pevala sam samo njene pesme.

Radile smo zajedno, kada sam se venčala htela sam da je uzmem za kumu, ali ne za prvu. Nisam htela da je uzmem za prvu kumu jer sam znala da će nekad možda doći do problema oko posla. I stvarno posle godinu dana nas dve smo se zakačile. Posvađale smo se oko svirki, htela sam da pevam za drugu cenu, i zbog toga godinu dana nismo govorile. Onda smo se pomirile, tu pred kraj već. Bila je dobra žena, veliki radnik, mislim da je pevala najbolje na svetu.

Kad ste poslednji put s njom nastupali?

- Pevale smo zajedno pred njen kraj života. Imali smo svadbu i tad joj nisam davala puno da peva, nije mogla da peva više. Govorila sam joj da sedne i da miruje. Kad smo zradili bakšiš, blagosiljala me je... Nije imala ni penziju, nije plaćala socijalno... Niko nije razmišljao o tome, da će doći ti crni dani kad ne možeš više da radiš.

Sa kojim pevačima ste sve sarađivali, tu je bio i Šaban Šaulić?

- Bilo ih je mnogo, svi mogući pevači, ne mogu ni da ih nabrojim. Sa Šabanom smo pevali i svadbe, veselja, u kafanama po Šapcu, svuda... Kakvo god da je bilo veselje, pa bile su muzičke Nove godine. Šaban je uvek mene zvao da pevam. On je bio veliki čovek, nema mu ravnih. Šta da kažem za njega? Dobru dušu je imao. Delili smo bakšiše, šta god da dobije uvek je davao muzičarima.

Kako vam se sviđaju pevačice danas?

- Sad svako peva. Nemam protiv mladih pevačica ništa, svako se bori za život. Ranije su bile sve pevačice sa dugim haljinama... Nije vreme kao nekad. Nekad si morao da budeš pristojno obučen da bi mogao da radiš u kafani. One koje su oblačile miniće, to su bile "mešaljke", tako smo ih zvali.

Za dve godine slavite 50 godina braka, koja je vaša tajna?

- Mnogo kolega i koleginica ima koji su se rastali. Mi smo se svađali usred kafane, bilo je ljubomore, on mlad, ja mlada. Imala sam 17 godina kada smo počeli da se zabavljamo, a on je tri godine stariji. Da bi održavao brak moraš nešto da progutaš, da ne vidiš sve, a sada devojke to neće. Moj muž je imao 99 švalerki, koliko hoćeš. Bilo je pevačica, konobarica, gazdarice... Sve sam mu opraštala. Nijednoj nisam dozvolila da nas rastavi. Ako se udaš za muzičara svesna si da će da te prevari. I onda šta očekuješ? Onda ona hoće da mu vrati i tako pucaju brakovi.

Da li ste se nekad zamerili sa koleginicama zbog muža harmonikaša?

- Uvek sam znala, osetim, našunjam, ali nikad se nisam zamerila sa kolegnicama. To su više bile one "mešaljke", dolazile su, zvale ga kao treba on da ide da svira. Baš sam bila tad kod kuće i ova jedna došla, a ja uzela motku u dvorištu, reko "Napolje, mamu ti j*bem". Znala sam da je sa njom. To su bile te, a ove normalne pevačine nikad nisu i sa njima se nikad nisam zamerila sa njima. A sa tim klinkama, koje su bile samo figura za kafanu, da. Njima nije bilo bitno sa kim idu.

Je l' on bio ljubomoran?

- Bilo je situacija kada su mu ljudi davali broj telefona da da pevačici (meni). Mnogi nisu znali da smo zajedno, znali su samo stalni gosti. Bilo je ljubomore, pa udara me nogama ispod stola, ali sve smo to prevazišli.

Pomislite li nekad da ste sa svojim glasom mogli da postignete mnogo više?

- Ja sam zadovoljna sa svojim glasom, sa svojim poslom, karijerom. Uspela sam. Nikad nisam gledala da li je neko uspeo više.

Na šta ste ponosni u životu i da li se kajete zbog nečega?

- Ponosna sam na svoj život, na decu i unučiće. Uvek mi je porodica bila na prvom mestu, pa onda karijera. Da nije bilo tako možda bi još više postigla, ali nisam želela. Bilo je super, dovoljno. Uvek su imali majku. Ne kajem se ni zbog čega. Nisam razočarana u životu, pogađaju me samo nepravde, ne sa moje strane, nego što sam drugim dozvolila možda nepoštovanje.

Kurir.rs/Ivana Bradanji

Bonus video: