JEDNU SVI ZNAJU, A DRUGA JE BILA PRAVA TAJČI! 80-ih bila zvezda KAFANA, odbila da peva s Merlinom, udala se za Nemca i NESTALA

Jasminka Hamza Tajči osamdesetih godina bila je jedno od najprijatnijih iznenađenja na folk sceni. Tada je ta mlada devojka iz Jablanice bila glavna zvezda svih sarajevskih kafana, a gde god bi se pojavila izazivala je veliku pažnju.

Bila si i bolesna?

- Da i to me bilo malo usporilo u svemu, a ponajviše po pitanju muzike. Zadnjih deset godina moj glas je postajao sve grublji i grublji. Išla sam na razne preglede jer sam se bojala najgoreg, pa me je hvatala užasna panika. Ako mi se nešto desi, šta će biti sa mojom decom, ma svašta mi je prolazilo kroz glavu. A, nakon raznoraznih pregleda stigla mi je dijagnoza, za koju sam i ja prvi put čula, voda u glasnicama. E, sada je trebalo ta voda da se izvadi, a doktori su se čudili kako pored sve te silne vode u glasnim žicama mogu uopšte da pričam. Ti koji su mi otkrili tu dijagnozu su mi savetovali da ni po koju cenu ne idem u neku kliniku da tu vodu izvadim, jer se može desiti da mi glasne žice oštete, pa da kasnije uopšte ne mogu da pričam, a kamo li da pevam. E, onda i tu nastaje problem, kome se staviti pod nož. Onda sam dobila informaciju da samo jedan doktor u Evropi to radi veoma, veoma profesionalno, da je specijalist po tom pitanju, a to je doktor Markus M. Hes i koji ima privatnu kliniku u Hamburgu. Otišla sam na razgovor sa njim. Prva operacija nije bila upotpunosti dala rezultat jer je bilo ostalo još malo vode i drugu operaciju sam imala u februaru i sada sam konačno srećna, zadovoljno i smirena. Koštalo me mnogo novca jer sam išla privatno, ali za zdravlje ništa nije mnogo.

Da li si razmišljala da sada i estetski nešto promeniš na sebi?

-Jeste da imam preko pedeset, ali za sada ne bi ništa menjala na sebi. Svakodnevno vozim roušle sedam kilometara, idem na brzo hodanje i to me održava vitalnom. A, po pitanju bora, pa neka ih, svaka od njih ima svoju priču.

Kada smo već kod priče, kakva bi tvoja estradna priča bila?

- Au, e tu bi po tom pitanju mogla pet knjiga da napišem. Tu bi najviše priča bilo o meni, o mom životu. A, pre svega o tome koliko sam mnogo mogla postići, a nisam. Jednostavno, nedostajao mi je menadžer, nedostajala mi je ta neka smernica da mi neko kaže radi ovako ili onako. A nisam imala nikoga da me finasira. Evo, recimo, jedan primer. Kada sam pevala u sarajevskom restoranu došli su mi Fahrudin Pecikoza i Dino Merlin i nudili mi pesmu „Kad zamirišu jorgovani“, da je snimim u duetu sa Dinom. Ali, ja sam to hladno odbila, zašto i zbog čega ni sama ne znam. Ja sam se više furala na zabavnjake, a Halid Bešlić je i tada bio veliko ime, pa sam htela u inat samoj sebi da sa jednim narodnjakom snimim duet. A, i Gljiva je tu dolazio i ja se zainatila da mi on uradi album. Pa, odbila sam i pesmu „Sedamnaest mi je godina“ u duetu sa Harijem Mata Harijem. Da sam snimila „Jorgovane“ ja bi završila posao. Bila sam mlada, neiskusna, a Nazif Gljiva mi delovao onako kao fini stariji , iskusniji čovek, odijelo, kravata, ja mislila gospodin. Taj album koji sam uradila sa Gljivom bio je fantastičan, a onda počeo rat i sve se to zaboravilo.

kurir.rs/express.ba

Bonus video: