RETKO JE POKAZUJE U JAVNOSTO Ovako izgleda sestra Bojana Leksingtona

Bojan Vasković, frontmen grupe "Leksington" veoma vodi računa o svojoj privatnosti, te retko objavljuje fotografije na svom profilu na Instagramu sa članovima porodice. Međutim, izgleda da je sada odlučio da to promeni.

- Imali smo stan u mestu Dobrinja i tu smo živeli godinu, dve pre rata, a imali smo kuću u drugom delu grada i niko nije verovao kako će stvarno doći do tog rata. Otišli smo jedan dan kod babe i dede da ih tamo obiđemo i to veče su stavljali barikade i mi nismo mogli da se vratimo u stan. Bio je vojni čas, ali su se tada svi zajedno čuvali i muslimani i Srbi. Kroz neko vreme desio se iznenadni napad i mi smo tada bežali i povlačili se kroz jednu šumu. Pucalo se, to je bio konvoj ljudi koji se povlačio, ljudi su ginuli od granata, metaka, gazili smo preko mrtvih bukvalno u tom povlačenju. Tata mi je ispričao da sam mu tad prvi put rekao: “Tata ja se bojim”. U tom povlačenju smo se čak tata i ja izgubili, ja sam ostao sa komšijama i rodbinom, a on je pokušavao da povede babu i dedu, nažalost bezuspešno. Za to vreme, sestra i majka su nam bile u Dobrinji, gledale su na televiziji šta se dešava. Celu noć sam proveo u strahu, sam. Posle smo neko vrijeme išli od izbegličkog do izbegličkog logora, pa je tata kasnije prebacio mamu, sestru i baku u taj deo naše teritorije – ispričao je Bojan jednom prilikom, a nakon toga je govorio i o tome kako su majka, sestra i on bili uhapšeni:

– Dešava se taj period hapšenja, gde smo kao porodica, a pogotovo sestra i ja bili kolateralna šteta. Mene su teretili dok sam imao 17 godina, proveo sam dva meseca u samici, majka osam meseci i sestra isto dva i po meseca, dok otac ostaje sam. Samo zato što je majka radila u birou Republike Srpske kod Jovana Đoga, koga su teretirili za skrivanje Ratka Mladića. Zamisli ja sa 17 godina nemam ni pojma ko je on, a kamoli da ga skrivam. Hapse sestru i mene da bi ucenili majku da nešto kaže, tipičan politički slučaj. Posle 11 godina pravda je pobedila, mi smo svi oslobođeni i istina je izašla na videlo, hvala bogu. Majka je u to vreme dobijala preteće poruke različitih sadržaja. Dok smo sestra i ja bili u zatvoru, tamo su stvarno svi bili dobri prema nama, jer su znali da smo tu na pravdi boga. U zatvoru sam zapalio prvu cigaru. To je bila agonija, jer nisam znao ni zašto sam tu, nisam znao ni kako su mi sestra, majka, otac, tek posle 15 dana sam čuo kad je došao advokat u posetu.

Kurir.rs/S.M./Informer

Bonus video: