ZA ZORICU MARKOVIĆ VASKRS JE POSEBAN: Evo koja jela sve sprema za svečanu trpezu, a bez ovog HLEBA je nezamislivo

Zorica Marković, pevačica narodne muzike, svakako je jedna od najomiljeniih kako u svojoj branši, tako i u 'rijaliti svetu'. Poznata po kvalitetnoj pesmi, nezaboravnoj atmosferi gde god da se pojavi i veseloj energiji, godinama unazad nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Takođe, poznata je kao vlasnica više lokala, u kojima se uvek najbolje provodilo i domaćinski jelo.

Zorica i ove godine sprema svojim najmilijima vaskršnju trpezu i iščekuje praznik u miru i blagostanju. Govorila je o običajima, porodičnoj tradiciji, farbanju jaja i pravim vrednostima.

Šta za vas predstavlja najradosniji hrišćanski praznik?

Najradosniji dan, svakako! Ja verujem u Boga jedinoga i sve drugo mi je manje - više bitno. Hvala mu na svemu što mi je dao. Bila sam u Jerusalimu pre par godina i ići cu ponovo. Osim slave i Božića, ovo drugo sve poštujem, naravno i slave mojih prijatelja, ovo mi je nešto najradosnije. Vasrks mi je zaista nešto posebno.

Poznati ste kao vrsna domaćica i kao neko ko uvek oduševljava javnost kada je trpeza u pitanju. Na koji način ukrašavate jaja i šta je ono što će se kod Vas u nedelju naći za prazničnim stolom?

Tradicionalno lukovina, to je broj jedan. Sve drugo može, da ubije monotoniju, raznovrsne šarice, slicice, šljokice i ostalo. Par crvenih jaja naravno. Ukrašavam uglavnom sa maslačkom, koprivom, raznim listićima, ubacim u čarapu pa potopim. Naravno uvek tu ima odstupanja, zbog dečice i najmlađih koji se šarenilu najviše raduju. Što se tiče trpeze ništa tu neće biti posebno, naravno sarma je nezaobilazni deo ručka, moram da se pohvalim da je svi obožavaju i traže. Sarmu, najbolju supu i domaći hleb sam naučila od moje tetka Lele, ne mogu reći kućne pomoćnice, više bih rekla prijatelja, koja više nije sa nama. Biće tu naravno više salata, ništa preterano. Ne treba biti bahat, ja ne volim predstave nikakve vrste.

Koje su razlike u običajima i proslavama Vaskrsa kada ste vi bili mali od ovih danas?

Mnogo je razlika, počevši od običaja pa nadalje. Sve se nešto dodaje, kreira, improvizuje, zato se i gubi se pravi smisao. Bilo bi lepo da se zadrži neka tradicija, ranije nisu postojale boje, znalo se samo za lukovinu, eventualno vosak, ali ovo sada, te zlatno, te biseri, te školjke... Meni je to više dečji praznik, jer se mališani najviše raduju, najlepše je kada pomažu roditeljima pa se išaraju kao da su na likovnom...

Na koji način i sa kim ćete proslaviti vaskršnje dane?

Kod mene je proslava praznika uglavnom tradicionalna, i ako odstupim malo je neprimetno. Kada su u pitanju svi pravoslavni praznici, trudim se da bude kako to treba i kako Bog zapoveda. Ove godine zbog zdravstvenog stanja nisam postila, ali uglavnom se pridržavam posta... Kada sam bila u Jerusalimu, sa svojim duhovnikom ocem Vladislavom, prošla sam svaki korak onako kako treba. Radujem se novom odlasku tamo, jer je to ono što mi prija i što me čini zadovoljnom. Uvek odem ne da bih se slikala nego zbog duhovnog mira i zadovoljstva. To je neprocenjivo iskustvo. Volim da odem u Tumane, iako nisam fanatik kada je vera u pitanju. Kada neko ima duševni mir, to je najvažije, to nema cenu. Bez obzira što sam ja na javnoj sceni potpuno drugačija, privatno sam sasvim nešto drugo. Proslaviću sa porodicom i prijateljima, jer smatram da svi praznici za to i služe, da se okupe najmiliji. Tako sam i svoju decu načila, oni se druže sa prijateljima i kumovima na ručku, bez ikakve fešte, valjda to iz kuće sve ide...

kurir.rs/pink.rs

Bonus video: