NESREĆE KOJE SU PRATILE KRISTIJANA: Otac mi se ugušio, pored njega je bio kabl, a najteže mi je bilo kad je Danijela dobila RAK
Bivši učesnik rijalitija Kristijan Golubović progovorio je o tragičnoj smrti svog oca Srboljuba, a pojedinim detaljima naježio je javnost.
On je otvoreno govorio o svim nesrećama koje su ga snašle.
- Mnogo puta nisam sebe pobedio. Nisam stigao ocu da kažem da će dobiti unuka. Falilo mu je 36 dana da to doživi. To bi mu dalo novu snagu. Kad su mi žene govorile da su trudne to mi je bio raketni pogon - da izađem napolje i da zasijam - kaže Kristijan u emisiji ''Premijera - Vikend specijal'' i otkriva detalje poslednjeg razgovora sa pokojnim ocem:
- Rekao mi je da mi želi sve najbolje, da mu je jedina želja da vidi mog sina i da sklopi oči. 30. novembra sam slavio rođendan, a 1. decembra su mi javili da je tata mrtav. Stajao sam i oslonio se na francuski krevet... Javio mi se čovek koji je zadužen za te najgore vesti, on mi je saopštio da mi je otac mrtav i da ne znaju da li je ubijen ili se ubio. Pored njega je nađen kabl, ugušio se... Nije moguće da se obesio na toliko parče kabla. Čoveka su iskopali posle godinu dana i ja sam tražio novu odbukciju. Oni su rekli da je on ugušen i potrvdili su moje sumnje - rekao je Golubović i otkrio detalje neobičnog sna:
- Sanjao sam san da je sve crno i ja sedim za nekim stolom, ja se okrenem i moj otac stoji na nekoj crnoj rupi. Rekao mi je: ''Sada je sve u redu, nemoj da brineš'', i otišao je u taj mrak. Najžeim se sada kad se setim toga - poručio je Kristijan.
Golubović se u iskrenom razgovoru osvrnuo na ulogu oca i svoju prvu veliku ljubav Danijelu.
- Postajem otac1995. godine. Na Badnji dan mi se rodio sin, gigantska beba, Lazar moj, sa tadašnjom partnerkom Danijelom. Nju poznajem iz detinjstva, sretali smo i u školskim danima, a nikada nismo bili venčani ni u crkvi, ni u opštini, ali smo zajedno proveli 27 godine do njene smrti od karcinoma. Podarila mi je divno dete, kulturno i vaspitano. Karakterno je dijametralno od mene i to volim zato što ja imam tu kulturu, obrazovanje i tišinu na jednoj strani, ali ja se prilagođavam! Čim me baciš među kretene, ja umem da budem 100 puta gori kreten - iskren je Kristijan, pa nastavlja:
- Njen odlazak je jedan od jačih udaraca u mom životu. Tada sam imao 38 godina. Život bez Danijele je život bez najlepšeg smeha koji sam tada u životu video, plavih očiju... Neki abnormalni entuzijazam koji je ona imala i koliko je bila flegma, kaže mi: "Nemoj uopšte da se brineš, sve će biti u redu", ja joj kažem: "Pa, imaš karcinom, Danijela! Ako umreš, šta da radim sa Lazarom, ja ću umreti"... Tad su joj rekli da ima samo mesec dana života! To je najgori period u mom životu, sad sam se naježio! Rak je krenuo već na kosti, operisala je vilicu, a imala je najlepše zube... Pojavila se preda mnom, nema kosu, nema dojke, drži neku maramu preko vrata da bi kamuflirala taj nedostatak, jer je bila baš grudna, zgodna, Bog joj je dao velike grudi koje su joj ceo život smetale i odatle je karcinom i krenuo. Bila je nenormalno lepa, ja joj skinem maramu i poljubim je u glavu i kažem: "I ovako si lepša od svih drugih žena na svetu" i krenu mi suze, evo i sad se grčim kad pomislim na to. Tu scenu neću nikad zaboraviti kad mi je rekla: "Neću ja još dugo..." U životu smo je održavali Lazar i ja - priča Golubović s knedlom u grlu.
- Nikada zbog nje nisam mogao da grdim svoje dete. Kada je izgubila tu bitku imala je 37 godina, ona je godinu dana mlađa od mene. Bio sam tada u Višnjičkoj banji, u auto, jedna loša ženska osoba u mom životu me je pitala zašto plačem, ja sam samo spustio slušalicu kad su mi rekli da je umrla Danijela, krenuo sam da plačem, počnem da drhtim, ipak je ona meni rodila dete i bila sa mnom 27 godina. Došao sam kući, nazvao sam svog sina, slagaću te, ali misim da je on tada imao 15 godina... Ja sam posle toga ponovo završio u zatvoru, oni ga dovode, gleda sve one stražare, rešetke... Drugačije je doživeo to nego kad je bio mlađi, jer je tad pričao da ide kod tate u fabriku. Čike su bile tako obučene i mogli smo da ga foliramo, ali drugi put je potpuno shvatio ko mu je otac, u školi su već počeli da pričaju... To su najteže godine u mom životu.
Kurir.rs/K.Đ.
Bonus video:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega