PRODAVAO BIH HAMBURGERE, FIZIKALISAO: Bio je NAJBOLJI frajer na estradi 90-ih, s moćnim glasom, a onda je otišao u UKRAJINU

Filip Žmaher je svojim moćnim vokalom u ranim devedesetim pokorio jugoslovensku scenu, a zatim osvojio srca milionske publike u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji.

- Osvojio sam Granpri na festival „Slovenski bazar" u Belorusiji 1995, a to je jako propraćen i poštovan festival, jer tada se nezvanično proglašava najbolji pevač svih Slovena. To je bilo vreme bez interneta, kad su ljudi sedeli pored malih ekrana I čekali velike manifestacije, a tu je pratilo nekoliko stotina miliona ljudi. Posle dve godine su me pozvali da učestvujem u proslavi 850 godina Moskve, što smatram velikim uspehom. Imati čast da nastupam na Crvenom trgu za mene je bilo fascinantno i nezaboravno. Bukvalno igla nije mogla da stane. Gde god sam pogledao, video sam ljude.

Važili ste za rok pevača. Kako ste zapravo zašli u pop i šlager vode?

Mene su festivali afirmisali, ali sam se bavio više rok muzikom, a manje popom. Ja bih svoje pesme nazvao melodičnim popom.

Kako objašnjavate da se sve više sluša folk, turbo folk, a sve manje se mogu čuti rok i pop kompozicije?

- Kriza autorstva je krenula u celom svetu još 90-ih godina prošlog veka, a to se kod nas zbog ratova odrazilo još ekstremnije. Kad je kriza u zemlji, onda ljudima treba jeftinija muzika da se vesele. Umetnost tada gubi na značaju. Koliko god da zvučim kao ozbiljan čika iz nekog udruženja kompozitora, moje subjektivno mišljenje je da je sve to uticalo na ozbiljan pad autorstva pop i rok muzike.

Kažete da je to počelo i u vreme kada ste vi započeli karijeru. Sećate li se svojih početaka?

- Naravno. Počeo sam 80-ih godina prošlog veka i vežbali smo satima. Imali smo nebrojene probe u garažama, podrumima i atomskim skloništima samo da bismo nastupili dvadesetak minuta na nekoj gitarijadi. Bio je neopisiv osećaj da je neko mogao da čuje muziku koju smo iznedrili kao klinci. Tako sam i rešio da napustim studije i sam sebi sam obećao da ću živeti da bih pevao, a od čega ću živeti, nisam imao pojma. Jednostavno, bio sam spreman da radim fizikaliju, da prodajem hamburgere, samo da bih se bavio muzikom. Cilj mi je bio da se bavim muzikom. To što sam ubrzo uspeo i da živim od muzike je bilo sjajno, jer nisam morao da radim poslove koji nisu baš prijatni.

Nedavno ste izveli pesmu "Oprosti mi" na festival ,,Beogradsko proleće". Znači li to da se definitivno vraćate na domaću scenu?

- Ceo život pevam i to najviše volim da radim, tako da je suština mog bića da ostanem u tome. Svi moji planovi su usmereni u tom pravcu. Sad planiram da se više posvetim nastupima u Beogradu i Srbiji.

Sa kim od kolega ste ostali u kontaktu?

Zaista je dosta kolega sa kojima sam u kontaktu i bojim se da ću neke propustiti. Pored Madam Pijano i Borisa Režaka, bio sam veoma blizak prijatelj sa Igorom Starovićem. Nažalost, on nas je napustio.

kurir.rs/objektiv

Bonus video: