PRVA VELIKA ISPOVEST ĆERKE VLADE DIVCA! PETRA O NAPASNIKU: Srela sam ga i osetila STRAH! Evo šta je SVE ranije preživljavala

Ćerka našeg proslavljenog košarkaša Vlade Divca Petra Divac otvorila je dušu za Republiku, prvi put iznoseći detalje iz života.

- Kada sam Nišu srela to leto u Crnoj Gori, iako je pored mene bio moj dečko, osetila sam veliki strah i neprijatnost. Želela sam da se odmah vratimo kući. Osetila sam da nije zadovoljena pravda jer nije snosio nikakve posledice za ponašanje, a meni su ostale traume za ceo život. Roditelji i porodica, kao i uvek, bili su mi najveća podrška - rekla je Petra i istakla da uspehom smatra ako je makar jednoj ženi ili devojci uspela da pomogne nakon što je javno progovorila o zlostavljanju koje je doživela od fudbalera Niše Saveljića.

- Uspeh je pomoći i jednoj osobi ako je to moguće. Mojoj porodici se javilo i pisalo mnogo ljudi i reklo da su isto prolazili, imali sad 20 ili 60 godina, većina žena je na neki način jednom osetila nelagodnost od muškaraca. Smatram da je u Srbiji to i dalje tema koja se nije razvila i o kojoj će se prvo reći: "Ćuti" ili "Nemoj, neko će da te čuje, to je sramota za našu porodicu" ili slično. Ja baš mislim suprotno. Treba smoći snage i hrabrosti da kažeš tako nešto i priznaš šta se desilo, prvenstveno sebi, a onda i nekom drugom. Na engleskom ima izreka "Ako vidiš nešto, reci nešto", odnosi se na razne situacije, ali konkretno u ovoj treba reći da se ne bi ponovilo nekome posle tebe od iste osobe. Možda bi se na taj način i muškarcima malo otvorili vidici, da se preispitaju da možda nesvesno, možda i svesno, nekoj devojci nanose strah, traumu ili slično. Uvek treba imati na umu da je i ona nečija ćerka, sestra...

VRŠNJAČKO NASILJE

Petra je s knedlom u grlu otkrila da se, kao tinejdžerka, susrela s vršnjačkim nasiljem jer su je deca ismevala zbog toga što je usvojena.

- Kada si u pubertetu, ne znaš ni sam kako se osećaš, a kamoli kad te neko ismeva ili se šali na vaš račun u vezi s nekim vašim problemima, nesigurnostima ili slično. U mom slučaju je bilo tako da su me deca u školi zadirkivala jer sam usvojena. Ne znam iz kog razloga niti ću to ikada saznati. Moja razredna je zvala moju mamu i rekla joj o čemu se radi, te me je mama tog dana, sećam se, malo ranije uzela iz škole - kaže Petra kroz suze i ističe da se neretko pitala zašto baš ona, te šta je uradila drugoj deci, pa da joj tako grubo vraćaju.

- Pitala sam se da li sam ja njih nesvesno možda povredila, a da nisam znala? Tog dana, kad sam došla kući, svi su bili tu, mama, tata i braća. Oni su me utešili i rekli da to nije tako kako deca govore, da nesigurnosti projektuju na mene i da možda neki to nose iz kuće, a da i ne znaju šta znači. Negde duboko u sebi sam znala da nisam kriva za to što mi je rečeno, već da su pojedina deca oko mene bila nesigurna, te da su to radila da bi sebe podigla i ispala "kul". Dugo sam se posle ispitivala i pitala ko mi je pravi drug jer su neki iz moje okoline nastavili da se druže s tom istom grupom koja me je ismevala - rekla je Petra i dodala da je bilo situacija kada je ostajala sama u učionici, te da su joj tada pojedini prilazili i govorili da im je žao.

BAŠ NJU SU HTELI DA USVOJE

Mama ju je, ističe, tešila time da je pravi blagoslov podariti nekome dom i ljubav, te da je to jedino što je bitno.

- Kako sam starija i iskusnija, bolje razumem njene reči i apsolutno se slažem. Svi imamo različite kapacitete za razne stvari, ali prihvatiti nekoga takav kakav je i želeti da mu pomogneš i primiš ga u kuću i pod svoje, pokažeš mu put jeste veliki blagoslov. Pokazati nekome šta znači biti čovek, pružiti mu bezuslovnu ljubav, pomoći mu... to je poseban osećaj, a kad neko vreme prođe i taj neko sagleda sve, ukapiraće poentu i osećati zahvalnost ceo život, kao što je sada osećam ja.

O tome kako je biti ćerka slavnog Vlada Divca, Petra kaže da ima samo jedan odgovor, te da joj to pitanje postavljaju mnogi prijatelji:

- To je često pitanje na koje imam jedan odgovor - da li je vama teško što ste vi ćerka vašeg oca? Imam jednog tatu i odrasla sam na način koji je malo drugačiji što se tiče materijalnih stvari, putovanja i svega od prosečne osobe. Ali mogu sigurno da kažem da sam isto dobijala lekcije kad pogrešim, da sam isto bila kažnjavana, kao i druga deca, i da sam morala isto vaspitanje da prođem. Odnos koji imam s tatom i s našim prezimenom je takav da ga s ponosom nosim. Jedino što je možda "tegoba" jesu predrasude koje počinju nakon saznanja čija si ćerka.

Kurir.rs/Republika

Bonus video: