PLAČEM SKORO SVAKOG DANA Vesna Dedić o najtežem periodu u životu, BEDI, RATU, BOMBARDOVANJU i ĆERKINOM ODLASKU
Vesna Dedić jako emotivno doživljava život i sve što joj se dešava, što možemo zaključiti i po njenim romanima. Spisateljica i voditeljka kaže da svakog dana plače, a poslednje što ju je raznežilo, je bila ćerka Lenka od koje je razdvojena, jer je sreću odlučila da potraži u inostranstvu.
Vesna je pričala o teškim periodima, koje ne bi menjala za srećnije, a otkrila je i da joj je je životna želja da živi u Rimu, te da joj je Beograd mnogo metalan i moderan.
Koji vam je najteži životni period?
– Otkad pamtim, stalno je bilo nešto teško, ali ne bih menjala za srećniji period, jer ne bih bila ovakva kakva jesam. Sve što se dešavalo, od nestašice benzina, šećera, građanski rat, pa sankcije, bombardovanje, male plate, razočarenja u sisteme, za ove moje 54 godine se Srbija promenila koliko se nije promenio Balkan u pet generacija moje porodice. Opstali smo i preživeli smo mi koji smo imali inspiraciju za stvaranje nečeg boljeg. Sve loše stvari su bile dobre za mene. U tome je lepota. Zahvalna sam svemu tome što je bilo, sa tim što ne bih volela da moje dete to proživi, zato je valjda i otišla.
Šta vam je poslednje nateralo suze na oči?
– Plačem skoro svakog dana. Pustila sam suzu kada sam birala haljinu za dodelu diploma moje ćerke. Shvatila sam da je sve brzo proletelo, od momenta kada sam je odvela u vrtić do završetka studija. Nisam mnogo zaslužna, ne verujem u vaspitanje, više u gene i snagu pojedinca. Uvek kažem Lenki da ću prisvojiti deo njenog uspeha.
Gde biste živeli da nije Beograd?
– Životni san mi je da nekad skupim toliko para i vremena da živim u Rimu bar mesec dana, da idem tamo na pijacu, da kuvam, da idem po restoranima, galerijama. Bila sam tamo nekoliko puta, ali ne možeš da ga sagledaš u celosti ako ne ostaneš dugo, ta tri, četiri dana nisu dovoljna. Divno mi je što je Rim dozvolio sebi da ostari. Ne volim ovaj Beograd koji je savremeni, suviše metalan i sjajan.
Da li vas je nekada muškarac uvredio pristupom?
– Gde god se pojavim imam udvarača. Stvarno me niko nije uvredio. Srećna zvezda mi je na nebu kada je reč o muškarcima, svi koji su mi prilazili i koje sam volela stvarno su bili dobri frajeri, džentlmeni. Bili su divni, valjda sam uvek u njima budila da izvuku najbolje iz sebe. Svi koji su mi osvajali srce su bili posebni. Svaka ljubav ako je ljubav, otvara novi svet. Ako me je nešto dovelo do uspeha u poslu, roditeljstvu i ljubavi, to su bili strast i požuda kao osnova ljubavi.
Potražite li savet od nekog kolege kada pišete knjigu? Možda od Siniše Kovačevića?
– Nikada nikoga ne pitam za savet, takva sam tvrdoglava, kao i on što ne pita nikoga. Radimo samoniklo i iz duše. Jeste mi velika inspiracija. Njegov rečnik je lepota jednog književnog dela. Dok čitate njegovu knjigu shvatate da svi zaboravljamo jezik, sveli smo se na fond od 100 reči. Njegove knjige bih stavila u lektiru.
Koje vam je omiljeno njegovo delo?
– Pročitala sam sve što je napisao i gledala sam sve predstave. Ozbiljan sam Sinišin fan. Volim ženu koju je izabrao za suprugu, njegovu ćerku, volim sve što ima njegov potpis. Ono što je fascinantno u njegovom delu je da će ostati savremeni srpski pisac i ono što ga razlikuje od većine je da i dalje daje vrednost emociji i ljubavi. Nikada nije prezreo ljubav kao jedinu smislenu kategoriju duha i bespogovorno važnu. Dok sam čitala neke stranice romana, zvučalo je kao da je neka žena pisala, sačuvao je taj lepi stil opisivanja emocija i to je meni jako važno.
kurir.rs/blic
Bonus video:
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati