PROŠLA JE 31 GODINA OD TOMINE SMRTI Ovako se PROSLAVIO, obožavao žene, kocku i KAFANU! Jedan dan pun PARA, drugi nije imao za HLEB

Muzička legenda Toma Zdravković preminuo je 30. septembra 1991. godine. Toma je život posvetio muzici, voleo alkohol i kocku, a ponajviše žene.

Život na selu ga nije privlačio. Sanjao je grad. Zbog toga, čim je završio osnovnu školu, sa nekoliko dinara uputio se u Leskovac da se bori za bolju budućnost. Maštao je o pevanju i sreća mu se osmehnula sa 18 godina, kada je u leskovačkoj kafani "Hisar" upoznao Silvanu Barjaktarević (kasnije Armenulić). Pre nego što je uzela mikrofon i stala pred publiku, slušala je tog mršavog dečka kako peva, pa je zatražila da narednu pesmu otpevaju u duetu. Bio je to presudan trenutak za Tomu.

U muzičkim krugovima brzo se pročulo da u Leskovcu peva "neki Toma" i da sve zna: narodne, zabavne, starogradske pesme, francuske šansone i italijanske kancone.

Ubrzo je otišao u tuzlanski hotel "Bristol" i tamo osvojio publiku koja je iz večeri u veče punila salu. Gosti hotela su ga voleli, ali je on želeo više. Sanjao je da komponuje i konačno je napravio pesmu "Anđela" za koju je bio ubeđen da je genijalna, ali kad je video da mu se orkestar smeje, shvatio je da još nije kompozitor. Zdravkovićeva kafanska karijera nastavila se u hotelu "Park" u Nišu, odakle je prešao u beogradski "Gradski podrum" gde je tri godine, svake večeri, pevao od osam do četiri ujutro.

- Oko mene mali milion zvezda, svako ima svoju ploču, šou na televiziji, svoj prostor u medijima... a ja sam trunuo noćima u podrumu. Nije me zadovoljavalo to što su me svi hvalili. Hteo sam gore na vrh, na mesto koje mi je, to sam osećao, i pripadalo - pričao je Toma.

Tomi je pesma bila sve. Kada su mu lekari saopštili da više ne sme da peva, za njega je to značilo kraj života.

- Ne mogu više da pevam, šta će mi život? - posvedočio je Tomin brat Novica, takođe pevač, koji je preminuo pre nekoliko meseci.

Toma je bio veliki boem i znao je da potroši sve pare koje ima. U jednom trenutku bio je neverovatno bogat, a u drugom nije imao ni za hleb. Sve je potrošio na poroke, a sirotinji je do samog kraja života pomagao. Jer, veliki Toma nikada nije zaboravio kako je to jesti ostatke tuđe hrane koje nađe na ulici ili spavati na klupi u parku i na železničkoj stanici.

Svoj poslednji nastup održao je 10. septembra 1991. u Podgorici, da bi nakon višegodišnjeg godina lečenja i borbe sa karcinomom prostate, preminuo na VMA, 30. septembra 1991. godine.

Uporedo sa zavisnošću od alkohola, "navukao" se i na kocku, pa je i novac koji je štedeo za stan izgubio samo za jednu noć.

- To me je "iz prve" strašno uzbudilo, prosto ponelo u novu avanturu, kojoj nisam mogao da odolim. Nisam mogao, ili nisam hteo, vrag bi ga znao. Upao sam u vrtlog strasti i nije mi uopšte bilo važno da li bih dobijao ili gubio. Važno je da sam igrao i do kraja uživao u kocki - bio je iskren Toma.

Tomina četvrta supruga Gordana u jednom od intervjua istakla je da je njen suprug živeo punim životom, bez obzira na tešku bolest.

- Jako je voleo da živi. I nije do zadnjeg dana verovao da će umreti. Poslednjih nekoliko dana pre nego što će umreti, govorio mi je: "Molim te, ako mi se nešto desi, uzmi dete i idi odavde". Te godine kada smo se vratili ovde, mislim da je živeo punim životom, bez obzira na njegovu bolest. Deset godina je bio potpuno zdrav - ispričala je Gordana.

Ženio se četiri puta.

Prvo sa Olgicom, koju je upoznao u zrenjaninskom hotelu "Vojvodina". Njihova ćerka Žaklina rođena je 22. novembra 1963. godine, na dan kada je u Dalasu ubijen američki predsednik Džon Kenedi, po čijoj supruzi je i dobila ime. Taj brak nije dugo trajao.

U Beogradu, u kafani "Gradski podrum" upoznao je Milicu Božić. U braku su bili dve godine, a ostavila ga je zbog njegovog načina života. Ona se nakon toga ponovo udala i dobila dve ćerke. Jedna od njih, Anđa Ostojić, svedoči o njihovoj ljubavi o kojoj joj je majka pričala:

- Moja majka i Toma su se mnogo voleli. Roditelji moje majke nisu podržavali tu vezu zato što je on bio kafanski pevač. Nije im se sviđao njegov način života. Nisu im bili na venčanju. Kada je odlučila da se uda, mama je pobegla od kuće. Ja sam ga samo jednom videla, majka je sestru i mene odvela da nas upozna s njim. Obećao je da će nam pevati na svadbi. Bila sam klinka, a on je bio baš optimističan da će to doživeti. Od tog susreta ostalo mi je nešto upečatljivo, što je verovatno nebitno - bilo me je sramota da se vidim s njim zato što sam tada nosila i gornju i donju protezu. Moj otac Dragoljub Ostojić je često u svojoj sobi slušao Tomine pesme. Mama je o Tomi pričala samo najlepše. Ona je meni stalno govorila kako ga je ostavila kada ga je najviše volela. Nije bila žena koja bi to mogla da prihvati, zbog čega joj je on govorio kako je prestao sa kockom. Da li je prestao ili nije, ja iskreno ne verujem, ali je ona umrla verujući u to. Pisalo se u novinama da je Milica ostala bez para kada ju je Toma ostavio, ali to je notorna laž - ispričala je Anđa.

Toma je mnogo voleo svoju treću suprugu, Cetinjanku Nadu, koju je upoznao 1972. u Budvi. Venčanje je održano na Ostrvu cveća, a svadbeno veselje priredile su njegove koleginice Usnija Redžepova i Anđelka Govedarević. Ali, i ovaj brak je vrlo kratko trajao, a Zdravković je pao u depresiju.

- Posle razvoda se razboleo. Kada su se rastali, nije izlazio iz kuće 10 dana, stalno je pio. Otišao je u Nemačku i nije dolazio pet godina. Nada je bila izuzetno lepa i jedina Tomina supruga kojoj je posvetio pesmu - ispričao je jednom prilikom Tomin brat Novica Zdravković.

U Americi je upoznao četvrtu suprugu Gordanu, s kojom je ostao do smrti.

- Nisam htela da ga menjam i morala sam da se uklopim u njegov život. Smatrala sam da treba da živi svaki dan najbolje što može, jer kada smo se upoznali već je bio bolestan. Nikada mu ništa nisam zamerila, pratila sam ga u svemu. Pored mene je mogao i da se zaljubi - ispričala je Gordana.

Tomini brojni hitovi nosili su nazive po ženskim imenima. Neke od ovih pesama posvećene su damama sa javne scene.

Toma Zdravković je vozio automobil, ali nikada nije imao vozačku dozvolu.

- Čuveni leskovački saobraćajac Kode, koji je bio strah i trepet za vozače, došao je u Pečenjevce samo da se slika s Tomom. To da nema dozvolu, a vozi, nije se pominjalo - ispričao je za Kurir jednom prilikom nekadašnji Tomin komšija.

Kurir.rs/A.P.

Bonus video: