STAO SAM PRED IKONU SVETOG ĐORĐA I TREZAN SAM 33 GODINE Miroslav Ilić u ŠOK intervjuu otkrio detalje iz života koje NIKO NIJE ZNAO

Miroslav Ilić retko kada javno otvori dušu i ispriča ono što mu leži na srcu. Međutim, u intervjuu za Kurir legendarni pevač, koji će na svoj rođendan, 10. decembra, u Štark areni održati koncert povodom 50 godina karijere, otkrio je detalje iz života koje do sada nismo znali - od prve ljubavi do kolege kog je najviše cenio na estradi: - Tozovac je bio moj uzor i čovek kojeg sam izuzetno poštovao i on je za mene prvak u našem poslu. Zahvalan sam mu što je svojom pojavom razbio stereotip kada smo mi pevači u pitanju. Mi narodnjaci, dok smo pevali, stajali smo tačno na jednoj liniji, a on je uveo to šarmantnije da koketira i igra, što se meni posebno dopalo.

Kažu da ste glavni krivac za sve razbijene čaše po kafanama zbog hita "Polomiću čaše od kristala".

- Mislim da su se razbijale i pre te pesme. Nisam hteo da se lome. Može samo da se zamišlja kako se lome. A lomio sam ih i ja, nije da nisam.

Kako izgleda kad vi odete u kafanu?

- Postoje dva perioda. Jedan je do '89, kada sam povremeno umeo da se zaigram, pa je bilo lomljave i više nego što je trebalo, a posle toga sam pobegao iz te priče. Shvatio sam da ako je čovek krenuo negde da se provede, može i bez toga. Jedno jutro sam se probudio, stao pred ikonu Svetog Đorđa i rekao: "Budalo jedna, nećeš više." Moj problem je što nikada nisam podnosio alkohol. On je od mene pravio da ne kažem šta. Shvatio sam da mogu lepo da se provedem i bez toga.

Kome biste iz javnog života zapevali od srca?

- Odbojkaškoj reprezentaciji Srbije.

Šta je problem pa je novokomponovana muzika kratkog daha?

- Ne želim da zvučim kao matoro naglođalo, ali hiperporukcija je učinila svoje. Sve sam pokušao da ne bude tako, ali mi smo prva generacija, Šaban, Marinko, Mile Kitić, Mitar Mirić i ja, koja ne ostavlja iza sebe novu generaciju koja će nastaviti našim putem. Poslednjih 50 godina su bile generacije koje su na zalasku ostavljale naslednike, a nas nema ko da nasledi.

Sećate li se kad ste se prvi put zaljubili u devojku iz grada?

- Nije bila iz grada. Bila je svešteničko dete.

Kako vas ljudi doživljavaju na ulici kad vas sretnu?

- Samo magarac može sebi da uvrti u glavu da ga svi vole. Vidim ja i one koji me ne vole. Oči govore mnogo više od reči. Zato sam voleo da se družim sa Šabanom, jer smo u ona dobra stara vremena išli porodično na letovanje. O poslu nije bilo govora, samo uživanje.

Ljiljana Stanišić