NOGOM ŠUTNUO DIREKTORA, POČEO DA PIJE SA 12, UDARIO OCA, IZBAČEN IZ ŠKOLE: Burni život Milića Vukašinovića ne prestaje da ŠOKIRA!

Poznati roker Milić Vukašinović jednom prilikom je u velikoj životnoj ispovesti za Kurir otkrio da je izbacivan i iz osnovnih i iz srednjih škola, kao i da je jednom prilikom u alkoholisanom stanju nasrnuo na profesora.

- Prvi razred osnovne škole završio sam u Peći, to su bile one stare drvene klupe, toga se sećam. Posle prvog osnovne mi smo se preselili za Sarajevo. Otac je hteo da mi odrastamo u nekom univerzitetskom gradu, i to gde je multinacionalna sredina.

Od početka školovanja u Sarajevu ja sam bio problematičan, jer sam ja rano počeo da sviram - sa 12 godina. Tada sam imao dugu kosu, jer se već bio pojavio rokenrol, i onda sam imao veliki problem jer nisam hteo da se šišam. Tad je bio vrlo strog školski sistem i zbog toga su me izbacili iz osnovne škole. Međutim, po socijalističkom zakonu, tada se morala završiti osnovna škola, tako da me je otac prebacio u drugu školu u osmom razredu, ali i tamo je bio isti problem, jer ni tamo nisam hteo na šišanje. I, da me ne bi opet izbacili, morali su me trpeti. U svedočanstvu su mi sve bile dvojke, jer ja nisam ni išao u školu, već su valjda morali tako, nisam učio uopšte. Naravno, vladanje je bilo neprimereno.

Posle završene osnovne škole upisao sam, po očevoj želji, Drugu gimnaziju u Sarajevu. Tu nisam dugo izdržao, jer je krenuo rokenrol, mi iz zadnjih klupa smo već i u osnovnoj školi pili pivo i pušili, tada je to bio veliki problem, a to se nastavilo i u gimnaziji.

Iz gimnazije sam izbačen u prvom polugodištu prvog razreda jer sam udario nogom zamenika direktora, koji jedino mene nije pustio da uđem u školu pošto smo u nekom podrumu nas petorica-šestorica nešto pili. Stao je na vrata jer je znao kad mi ulazimo, sve ih je pustio osim mene. Još sam hteo da ga bijem, ali su me drugovi zaustavili i sprečili. Nakon ovoga, otac me je, da bih završio neku srednju, upisao u onu, kako se to zvalo, školu učenika u privredi, to je bio TV mehaničarski zanat. Ta škola mi je ostala u užasnom sećanju, tu su bili svi oni izbačeni iz normalnih škola. Praksa na tom zanatu je bila raznošenje televizora, mi smo tu bili šegrti. Kad bismo odneli televizor nekoj starijoj gospođi, ja bih je pitao da li želi da popije nešto, moj drug bi otišao, a ja bih ostao sam sa njom. Bilo je tu puno seksualnih dugodovština. Samo zbog tog seksa na terenu voleo sam taj zanat, tako sam sticao iskustvo. Ni to nije trajalo dugo, a ja sam i to ostavio. Upisali su mi bili nešto i tamo da bi ispalo kako sam nešto završio, a mene, prijatelju moj, ništa osim muzike nije zanimalo.

Na kraju sam završio ugostiteljsku školu u Bihaću jer, da bi se otvorio kafić, morala se imati srednja ugostiteljska škola. To je bilo smešno polaganje, Raka Marić je imao tamo neku vezu. Jedno od pitanja je bilo kako se servira ruska votka, a ja kažem - u čaši.

Ja sam bio protivnik tog školskog sistema, ali sam sa 14 godina pročitao knjige koje ni neki mnogo stariji nisu, interesovala me je filozofija, Marksov „Kapital“, tako te stvari...

Često su me kući u tom periodu dovodili pijanog, sa ocem sam bio u jako lošim odnosima, brat i sestra su imali bolji odnos sa njim. Sa njim sam znao da ne govorim mesecima. Jednom sam ga čak i udario. Brijao sam se, a on me je otpozadi uhvatio za kosu i rekao mi da se ošišam. Kako me je to zabolelo, ja sam se refleksno okrenuo i udario ga. Raskrvario sam ga i otad me više nikad nije hvatao za kosu.

Moje prvo zaljubljivanje desilo se u Peći, u jednom cirkusu, gde me je otac vodio. Tamo je bila jedna devojčica u plavoj satenskoj haljinici i belim hulahopkama, koja je na konju izvodila neke akrobacije. To je za mene bilo neopisivo, dobio sam bio i temperaturu kad smo došli kući. Sutradan sam pobegao u cirkus da bih je opet video, ali je cirkus otišao iz grada. Bio sam očajan. Dugo me je to držalo, ona je bila mojih godina - govorio je Milić.

Kurir.rs/K.Đ/Aleksandar Panić