OVO VEŽE RUŠKU I KARLEUŠU: Jakićeva poklonila JK beli kaput! Na ivici suza se prisetila: Toliko ga je želela, bila je FANTASTIČNA!

Jelena Karleuša se u svom otvorenom pismu koje je objavila na godišnjicu agresije NATO na našu zemlju prisetila zanimljive anegdote koju je pre 24 godine imala s Ruškom Jakić, koja joj je tada poklonila beli kaput od kašmira.

Jelena ovaj Ruškin gest nikad nije zaboravila, a mi smo kontaktirali s legendarnom TV voditeljkom, koja je bila ganuta pevačicinom objavom, pa se u jednom trenutku i rasplakala.

- Tačno je sve to što je Jelena napisala. Više se i ne sećam odakle mi taj beli kašmirski kaput. Mislim da je bio iz jednog butika u centru grada, gde se i Jelena tada oblačila. Bio je unikat, revijski model. Kad me je videla u tom kaputu, samo mi je rekla: "Jao, Ruška. Kako je fantastičan taj kaput! Baš mi se sviđa!" Tada smo sele na kafu, a ona ga je samo gledala. Skinula sam ga sa sebe i rekla joj da ga proba. Stajao joj je kao saliven. Mi smo iste visine, stajao joj je baš božanstveno. Rekla sam joj odmah: "Tvoj je! Ako ti se toliko dopada, uzmi ga!" - prisetila se Ruška s nostalgijom, pa nastavila:

- To je jedna divna priča. Baš ste me obradovali kad ste mi rekli da se Jelena seća toga. Osvežili ste mi dan. Ta priča sam u stvari ja. To je Ruška. Volim ceo svet i želim da svi budu srećni. To je moj karakter i moj život. Nikad ne možeš dobiti nešto za ništa. Poenta priče nije u parama, već u dobrom delu. Jelena se toliko oduševila tim kaputom da sam morala da joj ga poklonim. Nikad o tome nisam pričala, drago mi je što se toga setila. Skoro ste me rasplakali - završila je Ruška na ivici suza.

Podsetimo, Jelena je na Instagramu napisala da joj je te 1999. godine taj Ruškin kaput bio najskuplje i najlepše što je tada imala u garderoberu.

- Sećam se, obukla sam u tom trenutku najskuplje i najlepše što sam imala, a to je bio beli, dugački kaput od kašmira, koji mi je nabavila Ruška Jakić. Ako sruše zgradu, bar njega da spasim i sišla sa 7. sprata gde sam živela. Ispred moje zgrade u Pariske komune bilo je na stotine ljudi i svi su zaćutali kada su me ugledali. Ćutke sam krenula kroz masu ne znam ni ja gde... Dok sam visoko podignute glave prolazila kroz masu, neko me je gađao u leđa nečim što je ostavilo veliku, masnu fleku po sred belog kaputa. Svi su se smejali. Zastala sam, ali se nisam okrenula, i nastavila dalje, dok mi je srce lupalo od straha. Taj strah nisu videli. Na kraju zgrade ulica je zavijala i naišao je taksi. Ugledala sam moju mamu. Nikad joj nisam ispričala za incident - napisala je Jelena.

Kurir.rs/A. Panić

Bonus video: