Beki Bekić iza osmeha krije bolne momente i situacije sa kojima se borio kao lav. Davne 1991. godine pevač je imao problem prilikom kupovine stana u Beogradu, a svoje neprijatno iskustvo podelio je sa javnošću.

Nakon deset godina života i rada u Beogradu odlučio je da kupi nekretninu u Borči, upriličio je veselje za svoje prijatelje, a onda kada je sve trebalo da se reši i zakonskim putem on je dobio “odbijenicu“, a kao razlog se navodilo da nije dozvoljeno zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti jer se na predmetnoj nepokrenosti menja nosilac prava svojine u korist lica druge nacionalnosti, što posredno i neposredno izaziva nespokojstvo i nesigurnost kod građana druge nacionalnosti.

beki-bekic.jpg
Dragan Kadić 

- Nikad nisam krio da sam Albanac. Ali, uvek sam isticao da sam poreklom iz Gusinja u Crnoj Gori. Jugoslovenski sam orijentisan i teško mi je palo ovakvo gledanje republičkih vlasti. Čuo sam za taj zakon, ali kada mi je stiglo zvanično obaveštenje preko advokata, plakao sam kao dete. Pa zar u Beogradu, gradu u kojem sam sve postigao, ali i kojem sam mnogo dao, da nemam prava da kupim stan? - bio je iskren Beki ne krijući da ga je ta situacija izuzetno potresla.

screenshot-19.jpg
Pritnscreen/Prva 

Ipak, epilog je naizgled imao srećan kraj. Beki je uspeo da pazari nekretninu na svoje ime, ali su se u međuvremenu pojavili drugi problemi.

- Evo, izašla mi je nova ploča, a muzički urednici me odmah pitaju „ima li na njoj islama“? Pobogu, ljudi, pa zašto to niko ne pita Džeja, Kebu i druge pevače? - govorio je pevač svojevremeno.

Situacija koja je posebno šokirala sve je kada su Bekija priveli na vašaru kao srpskog nacionalistu.

On je u tom periodu izdao novu ploču na kojoj je bila pesma “Život je tamnica“, a onda je otkrio da možda i ona nekome deluje nepodobno.

screenshot-1.jpg
Kurir Televizija 

- Možda to i jeste crna pesma, ali sada je i crno vreme. Pa i jeste život tamnica. Samo, inspiraciju za pesmu dobio sam posle jednog sna, a ne iz stvarnosti. Sanjao sam pokojnog oca i posle buđenja zapisao sledeće reči: „život je tamnica, život je tamnica, snovi ostaše samo, sanjam te često i naše mesto, sve ređe odlazim tamo!“ Raduje me što sam u Sarajevu čuo kako se pesma peva u kafanama.

Kurir.rs/Grand