RADO BIH U BEOGRADU BIO POZNAT KAO ACA LUKAS: Bebek o koncertu u srpskoj prestonici: U situaciji sam da su me ljudi zaboravili...

Željko Bebek, za koga mnogi tvrde da je jedan od najboljih pevača “Bjelog dugmeta”, može se pohvaliti sa više od pet decenija blistave karijere.

Mnogi se pitaju razmišlja li o penziji i da li, po njegovom mišljenju, muzičar uopšte može da završi sa muzičkom karijerom.

- Ne može. Možda jednog dana kada shvatite da pozornica više nije mesto na kojoj se dobro osećate ili da živite duže nego što ste planirali ili možda kada vas publika ostavi, vi možete da odete u penziju. Ja se nadam da ću biti zauvek zdrave pameti i zato ću ostati na sceni a publika mi već godinama pokazuje da radim prave, lepe, stvari svima za srce i dušu, da prašim onako kako je prašila moja generacija ali još bolje i još jače - priča Željko Bebek.

Ove godine ste, sa sinom Zvonimirom, nastupili na CMC festivalu u Vodicama i to u revijalnom delu sa pesmom “S’tobom su godine minute”. Kada vas možemo očekivati u Beogradu jer niste dugo bili u našem glavnom gradu?

- Ja bih rado bio u Beogradu recimo poznat i popularan kao Aca Lukas u Zagrebu i ne mogu zamisliti da u Beogradu moram da dođem u Dom sindikata i da je tako malo ljudi koji me vole ostalo u ovom gradu. Zato čekam nekoga kao što je Aca Lukas dočekao nekoga, da dođem na veliki koncert u Beogradu, jer u suprotnom nema zašto podsećati sve te ljude koji su me voleli kada se skupi njih 3 500 da kažu:”Kako nas je malo ostalo.” Celim svetom putujem i nedavno sam imao najlepše koncerte u karijeri u Čikagu i Njujorku. Tamo ima ljudi koji su i rekli da hoće da Bebek nastupa. Ja u Beogradu nemam ikoga ko bi mi rekao: “Bebeka ćemo dovesti”, odnosno čoveka koji je dovoljno jak. Ovo je rokenrol samo nama na pozornici, a za sve ljude oko nas to je biznis. Moraju se naći ljudi koji znaju biznis i koji će reći mi to možemo, i hoćemo, i isplatiće nam se. Nikada u Beogradu nisam na svojim nastupima imao 3 000 ljudi, već 10 000, 15 000 ili 50 000, a sada sam došao u situaciju da su me ljudi zaboravili ili me se sećaju kroz neke stare fotografije. Ali ako moj kolega Aca Lukas, koga lično i ne poznajem, peva moje pesme a dođe u Zagreb i napuni Arenu, pa zar je moguće da Beograd nema toliko publike da napunimo neki veliki prostor?!

Aca Lukas peva vaše pesme...

- Kako da ne, muzika je demokratija. Ako se njemu dopadaju, voli da ih peva i to lepo radi, onda je to je to.

Da li ste čuli da je Davor Sučić, poznatiji kao Sejo Sekson, zabranio izvođenje pesama ”Zabranjenog pušenja” Neletu Karajliću?

- Ja lično mislim da su se oni dogovorili da se malo prepucavaju tako da i jedni i drugi podignu rejting jer izgleda da su vremenom malko obajatili.

U vašoj dugogodišnjoj bogatoj karijeri verovatno postoje i periodi koji su vam bili izuzetno teški u muzičkom smislu, pa i periodi kada ste pomislili da sve batalite?

- Biti rok zvezda je jako lepo, interesantno, dramatično ali i često turbulentno. Ako rok zvezda uvek shvata kao svoj jedini mogući put i ako ste životni optimista, onda bez obzira da li ide gore ili dole i koliko dugo, ipak se sve svodi na činjenicu da je super jer se bavite onim što volite. Bilo je prekrasnih perioda u životu ali pomešanih sa vrlo ružnim i lošim stvarima. Bilo je loših trenutaka, kao onda kada sam imao veliki problem kako naći iznova svoj identitet. Ali sam duboko verovao da to mogu učiniti uz pomoć prijatelja. Uspeo sam opet da dođem do tačke u kojoj je počelo jako zagrejavanje i usijavanje i u kojoj se razvijaju novi putevi i ideje. Onda ponovo ulazite u jedan lepi period. Svako ima svoj život, koji je na neki način sklon prikazati najlepšim a svi znamo da nijedan život nije idealan i da su svi životni putevi zapravo hodanje po trnju.

Kurir.rs/Blic

Bonus video: