NAMESTIO 80 UTAKMICA, 30 FESTIVALA PA I IZBOR ZA MIS! Bio je jugoslavenski kralj prevara, radio sa Čolom i Bregom, bio i u ćorci

Kao da je put koji je zacrtao Velibor Džarovski, jugoslavenski kralj prevara, nekad najpoznatiji sportski i estradni menadžer u Jugi, ostao nedosanjani san svih kasnijih menadžera naše scene. Poštovanje koje je uživao i pored prevara i intrigama niko kasnije nije dosegnuo. Reputacija spletkaroša ipak mu je donela slavu i simpatije. Organizovao je na hiljade koncerata, radio sa Zdravkom Čolićem, Bijelim dugmetom... uvek s najvećima. I zgrnuo je veliko bogatstvo. Mnogo je i prokockao, bio je u zatvaru, ali nikad osuđivan.

"Njega nemojte dirati! Pa on to radi na simpatičan način."

"Valjda je pročitao članak o meni u kome je stajalo da sam najveći režiser u titoizmu, posle čega je kroz smeh konstatovao kako je mislio da od njega nema većeg režisera. Revanširao sam mu se tako što sam lično organizovao da jedne godine štafeta krene iz rudnika Stari trg. To je samo meni moglo da padne na pamet”, otkrio je Džaro za Mozzart sport.

Menadžeri imaju drugi kut gledanja: Ulog je veliki, trka za zvezdom koja će doneti novac grčevita, a profesionalni stres najveći je zbog propalih ulaganja, praznih dvorana i neprodatih ulaznica. Tad srce brže lupa, odjednom su na tabletama, znoj im curi s lica i danima se drže za glavu. Sve to, po njima, treba naplatiti. I to dobro. Koliko dobro, pojasnio je Ivica Bubalo, jedan od menadžerskih velikih faca ovih prostora.

- Danas su ulaznice 30, 40 pa i 50 evra i stane 18.000 - 20.000 ljudi. Znači, to je bruto prihod pola miliona eura. Ko napuni dve zagrebačke Arene zaredom, sigurno bruto prihod prelazi milion eura. 20.000 ulaznica puta 30 evra je 600.000 evra. Troškovi Arene i produkcije, koji su najveći, svakako su upola manji od 600.000 evra. E, pa sad mi vi kažite gde je ostatak? - rekao je Bubalo.

U džepovima menadžera i pevača, a u kojoj meri ih je koji napunio, zavisi od potpisanog ugovora. Što kad pevač postane zvezda uvek i bude razlog svađa. Jer u početku pristaju na sve, sve i potpisuju, a s prvim hitom menjali bi ugovore. I tad bi se, po njima, uloga menadžera trebalo svesti na traženje tezgi.

Menadžer Zoran Škugor seća se i da ga je svojevremeno nazvao Jasmin Stavros da bi mu doveo jednu pevačicu. I doveo je Doris Dragović. Rekla je da želi da napusti grupu More i pitala da li bi se se Škugor prihvatio njene solo karijere. Nazvao je kompozitora Zrinka Tutića.

- Doris se nećkala, ja joj rekao hoćeš ili nećeš, pristala je i Zrinko joj je napravio "Željo moja". Radio joj je 1986. i istoimeni album koji je prodan u oko 200.000 primeraka što je bilo jako puno za početnika - kaže.

Škugor je određivao ko će biti u timu, koji tekstopisac, skladatelj, producent, aranžer... jer je gledao interes biznisa. Posao pevača je, govorio je, da pjevaju i dobro izgledaju a sve drugo, smatra, mora neko drugi odraditi. Nakon albuma "Željo moja" došao je i drugi "Tužna je noć", oba platinaste naklade, a Škugor se iz projekta Doris Dragović povukao jer nije hteo da prati njene finansijske zahtjeve.

- Podigla je cenu cenu. Kad sam zbrojio cenu plus bend, dvorana, ZAMP, porezi, svi ostali troškovi, izračunao sam da nije isplativo i zahvalio sam se na poslu. Ostala je sa Zrinkom. Kad je kasnije bila u nekim krizama, znala me je nazvati, pomogao sam koliko sam mogao i ostali smo u dobrim odnosima - priča Škugor.

Svoj prvi menadžerski ugovor potpisao je 1979. sa Oliverom Dragojevićem. Na 2,5 godine.

- Tražio sam mu 800 nemačkih maraka po danu bez obzira da li peva jednom ili pet puta nedeljno, a ja sam plaćao orkestar, razglas, prateći bend i sve drugo. Oliver je tada postao velika zvezda. Nisam ga ja stvorio, bio sam spretan u okupljanju ljudi iz posla. Imao je tad pesmu "Oprosti mi pape" i na račun nje počeo je da puni dvorane - rekao je Škugor.

kurir.rs/24sata.hr

Bonus video: