"LJUDIMA JE JASNO DA BIH TIM POTEZOM UGROZILA SVOJ KREDIBILITET" Sara Jo progovorila o dečku, Vojažu, koleginicama i Đokoviću

Sara Jo otkrila je da se sa dečkom nikada nije posvađala, ali i da u afektu svog partnera nikada nije uvredila.

Već dve godine si u vezi sa koreografom Žigom Sotlarom. Planirate li venčanje?

- Planiramo da uživamo u ljubavi i da gradimo odnos bez pritiska "godina", društva, medija i slično. Sve će se desiti u svoje vreme. Da li se često posvađate?

- To su uvek konstruktivne rasprave. Šalu na stranu, mi se nikada nismo posvađali, već se zaista radilo o raspravama koje su proizilazile iz nesporazuma ili manjih nesuglasica oko nečega. Jedan od temelja našeg odnosa je predivna komunikacija, a u prilog nam ide i to što ni jedno od nas dvoje, čak ni u afektu, ne izgovara reči koje bi onog drugog mogle da povrede. Takvi smo i prema svim ostalim ljudima, a pogotovo uzajamno.

Vojaž je nedavno izjavio da si najlepša pevačica u Srbiji. Šta kažeš na to?

- O, pa hvala dragom kolegi! Dugo se poznajemo pa je možda i pristrasan. I ja imam samo reči hvale za njega.

Da li bi snimila duet s njim?

- Možda je vreme da se podružimo i u studiju. Prošle godine si pesmom "Muškarčina" izazvala veliku pažnju učešćem na domaćem takmičenju za Evroviziju. Da li si prebolela što nisi pobedila i predstavljala Srbiju u Torinu?

- Verujem da svako ko se prijavi na Pesmu za Evroviziju priželjkuje pobedu. Šta god da radim, a ima veze sa muzikom, dajem svoj maksimum, tako je bilo i tada. Pevačima se ne pruža često prilika da na najbolji način predstave sebe, da imaju veliku scenu, scenografiju kakvu žele, plesače, svetlo... Moj primarni cilj je bio da imam jako dobar nastup i da obeležim to takmičenje. Naravno, bilo mi je žao što nisam otišla na Evroviziju, tim pre što je te godine bila u Italiji, ali daleko od toga da mi je sve to teško palo. Konstrakta je te godine na Evroviziji bila jedan od najutentičnijih izvođača. Ako je neko zaslužio da nas predstavlja, to je apsolutno ona.

Kada već pominjemo Italiju... Rođena si u Rimu, a tamo si i odrasla. Po čemu pamtiš detinjstvo?

- U Rimu sam živela do svoje šesnaeste godine, s pauzom između osme i jedanaeste. U Beograd sam se sa porodicom zvanično vratila 2009. godine. U tim godinama je nastalo mnogo divnih uspomena. Pamtim druženja po parkovima, šetnje, dečije kućne žurke... U osnovnoj, ali i u srednjoj školi sam imala fenomenalno društvo. S većinom tadašnjih prijatelja sam i danas u kontaktu, a mnogi su bili moji gosti u Beogradu. U Italiji si završila osnovnu školu. Koliko se njihovo školovanje razlikuje od našeg?

- Zbog pauze koju sam upravo pomenula, prvi i drugi razred sam završila u Italiji, a takom treceg smo došli u Beograd. Trebalo mi je vremena da se naviknem, jer je ovde gradivo išlo ispred italijanskog, naročito iz matematike. Doduše, meni je bilo teško i zato što sam morala da se prebacim na ćirilicu, koju do tada nisam imala priliku da učim. Ta razlika u školskom programu došla je do izražaja i kada smo se definitivno vratili.

Da li ti je bilo teško što ste se zbog očevog posla često selili koji je po profesiji bio ambasador?

- Nije bilo lako, a najteže mi je pala poslednja selidba jer se desila u tinejdžerskim godinama. Međutim, vrlo brzo sam "prelomila" da je Beograd moj grad i da tu želim da gradim svoj život.

Pažnju javnosti skrenula si učešćem u muzičkom takmičenju "Prvi glas Srbije". Po čemu pamtiš to takmičenje?

- Prvenstveno po prilici da svake nedelje uživo pevam pred milionskim auditorijumom. Prvi put sam osetila veliku scenu, nosila kostime, uvežbavala koreografiju... Naravno, pamtiću taj period i po druženju, bili smo super ekipa i mnogo toga smo zajedno prošli. S obzirom na to da smo tri meseca bili maltene u karantinu, mnogo smo se zbližili.

U superfinalu tog takmičenja bila si zajedno sa Nevenom Božović i Mirnom Radulović. Mnogo se pisalo o tvom odnosu sa Nevenom. Bile ste dobre prijateljice, a odavno više niste. Zbog čega ste se posvađale i postoji li šansa da se nekad pomirite?

- Ne bih se vraćala na to. Verujem da imamo aktuelnije i zanimljivije teme.

Nedugo posle završetka takmičenja Nevena, Mirna i ti ste kao grupa "Moje 3" predstavljale Srbiju na Evroviziji 2013. godine u Malmeu. Da li si bila razočarana što niste prošle u finale?

- Mnogi misle da to iskustvo pamtim kao negativno, ali daleko od toga. Žao mi je što nismo prošle u finale, ali mi je neuporedivo više žao što mnogo toga nije rađeno po našem senzibilitetu. Međutim, to se desilo neposredno posle "Prvog glasa Srbije", pa je donekle i razumljivo što se više pitala produkcija nego nas tri. Beskrajno smo uživale tokom priprema, a bila je istinska sreća osetiti sve prednosti evrovizijske organizacije i produkcije. Pitanje je da li ćemo tako nešto ikada više doživeti. Imale smo priliku da upoznamo izvođače iz cele Evrope, a za mene je bilo posebno zanimljivo što je Italiju predstavljao Marko Mengoni, koji je bio jedan od mojih omiljenih pevača.

Da li si nekada razmišljala da odustaneš od pevanja?

- Ne, pronašla sam se u muzici. U ovom poslu, kao i u svakom drugom, postoje lepe i manje lepe strane. Naučila sam da se fokusiram na ono što me ispunjava. Kako reaguješ na komentare ljudi koji kažu da treba da promeniš pravac muzike jer ne "prolazi" u Srbiji i nije komercijalan?

- Mislim da mi niko nikada nije tako nešto predložio jer je verovatno i ljudima jasno da bih takvim potezom ugrozila svoj kredibilitet. Publika itekako ume da prepozna kad radiš nešto iz ljubavi, na iskren način, a kad je to iz pogrešnih namera, iskalkulisano. Od samog početka sam, uprkos mladosti i neiskustvu, odabrala stil koji mi najviše leži, a i najviše mi prija. Možda on jeste manje komercijalan od nekih drugih, ali treba imati u vidu da više nema striktnih pravila na muzičkoj sceni. Iz godine u godinu se menja definicija komercijalne muzike. Na najnovijem albumu imaš pesmu pod nazivom "Sandra Meljničenko". Da li je čula tu pesmu i da li si dobila neku povratnu reakciju od nje?

- Do sada nije bilo povratnih informacija, ali se nadam da ćemo ih u nekom trenutku dobiti. Pesma je nastala tokom druženja u studiju sa Slobodanom Veljkovićem Cobijem. Polazna tačka je bila nešto potpuno drugačije, ali on često tokom rada ima trenutke koji te obore s nogu, a ponekad i zbune. Na kraju te svoje zamisli oblikuje na neverovatan način. Tako je bilo i sa ovim refrenom, ali smo u nekom trenutku osetili da bi nam dobrodošla jaka ženska energija, koja će upotpuniti tu pesmu, pa smo pozvali Mimi Mercedez. Nismo ni pomišljali na duet, ali kad smo u studiju shvatili koliko smo i vokalno i energetski dobar spoj, odlučili smo da ga uradimo. Kada bi ti se pružila prilika da zaigraš u nekom američkom filmu, sa kojim holivudskim glumcem bi volela da igraš?

- Često mi kažu da pravim sličnu gestikulaciju i smešne face kao Džim Keri. Mislim da bi mogućnost da s njim glumim dala odgovor na to da li je to tačno ili nije.

Novak Đoković je više puta lajkovao tvoje fotografije i statuse na Instagramu i Tviteru. Da li se poznajete?

- Ne vodim evidenciju ko lajkuje moje fotografije, ali verujem da je to bio znak podrške, kao kad smo moja porodica i ja, više puta, odlazili na njegove mečeve i navijali za njega iz sveg srca. Upoznali smo se na "Serbia Openu". Imam samo reči hvale za njega kao sportistu i kao čoveka. Gledala sam kako na kraju meča, bez obzira koliko je dugo trajao, ima volje i strpljenja da se posveti svojoj poblici.

Kurir.rs/ Informer

Bonus video: