"KADA SE PROBUDIM, PRVO POGLEDAM OKO SEBE U KOM SAM GRADU" Muzička zvezda o pripremama za šou-program i FILMU koji bi snimila

U susret obeležavanju četiri decenije karijere, muzička zvezda Dragana Mirković uveliko priprema velike koncerte u Beogradu koje je zakazala za sam kraj godine.

Počinje li sada, sa šou-programom, i specifičan period za vas s obzirom na sve ostale pripreme za koncert? Kako izgleda vaša svakodnevica?

- Kada se probudim, prvo dobro pogledam oko sebe da bih se setila u kom sam trenutno gradu i kakve me obaveze čekaju (smeh). Svakodnevno, kada nemam nastupe, radimo na format "Rame uz rame s Draganom", kao i na pripremi koncerta. Zakazan je i drugi, tako da treba dobro sve da osmislimo da bi se publika obe večeri provela jednako dobro. Moje pesme su zahtevne, koreografije naporne i moram sve da isplaniram kako bih imala istu energiju obe večeri. Ali, uz tim saradnika kakav me okružuje, uverena sam da ću sve postići i da će moje druženje sa fanovima biti nezaboravno.

Odakle ideja za talent šou-programom i kako je došlo do vaše saradnje s Kurir televizijom?

- Oduvek sam pružala šansu mladim talentovanim ljudima. Verujem da je upravo to čak i neka vrsta obaveze nas koji smo dugo na sceni da ne zaboravimo da smo i mi bili na početku i da nam je neko tada pružio ruku. Pošto je poznato da sam sve vreme, osim na pesmu, veliku pažnju obraćala na scenski nastup, izrodila se ideja da bismo mogli da organizujemo kasting za neafirmisane plesače kojima bi se pružila prilika da na mom jubilarnom koncertu stanu na veliku scenu. Glavni krivac za format jeste Goran Jovanović, koji je predložio da to bude televizijski format, on je i urednik zabavnog programa na Kurir televiziji, te je logično da je tu uspostavljena saradnja. Snimanja su počela, sve ide sjajno, naša želja je da publici pružimo nešto novo i drugačije i nadamo se da će oni to i prepoznati.

Šta vam je glavni motiv?

- Da skrenem pažnju na to koliko talentovanih ljudi imamo. Pevački, već decenijama postoje takmičenja koja promovišu mlade, ali želja mi je da se vidi da ne zaostajemo ni kada je reč o plesu. Znate kako, zarad zanimljivosti formata moramo ga postaviti kao takmičenje, ali zapravo svako od njih će dobiti sate i sate televizijskog i drugog medijskog prostora, pa se nadam da će mnogi od njih skrenuti pažnju na sebe i dobiti šansu da se bave poslom koji vole.

Kakva će biti vaša uloga u samom takmičenju?

- To je moja najlepša, ali i najteža uloga. Najlepša jer imam priliku da uživam u umetničkim kreacijama talentovanih ljudi, a najteža pošto moram da ih ocenim. Oduvek sam bila neko ko vodi računa o osećanjima drugih, a ovde prilikom komentarisanja neko mora i da se oseti povređeno. Ipak, trudim se da to saopštim na što nežniji način i želim da to shvate ne kao kritiku, već kao savet kako da napreduju.

Smatrate li da je danas neophodno da se pomeraju granice i da nije dovoljno izaći pred publiku samo s pesmama?

- Ne danas, oduvek sam to smatrala. Rasla sam sa korenima u našoj muzici, ali zagledana u svetsku scenu, i kada sam dobila priliku da ta dva ujedinim, mojoj sreći nije bilo kraja. Uvek sam želela da publici pružim više od same muzike i da pomeram granice kada je reč o produkciji i koreografiji. Čak i tokom devedesetih, kada smo sve morali da pravimo pomoću štapa i kanapa, uspevala sam da ostvarim svoje namere i da učinim da se publika oseća kao da je na nekom svetskom događaju.

Od početka karijere ste u spotovima i na nastupima imali brojne tačke s profesionalnim koreografima. Da li je ovo takmičenje samo logični nastavak?

- Možemo i tako reći. Sa mnom su u projektu nosioci upravo Jovanka i Beba iz "Bit strita", koje su kao devojčice imale prvu priliku da uz mene osete svetla pozornice. Sada one pomažu nekim drugim mladim ljudima da dožive to isto, te se može reći da se krug dobrih dela nastavlja i dalje.

Kojim fizičkim aktivnostima održavate kondiciju?

- Mnogo volim ples i nekada, kada sam bila mlađa i u boljoj formi, trenirala sam po dva sata dnevno. Bila sam toliko posvećena da su me igrači nazivali koleginicom. Danas, na moju veliku žalost, ne mogu da se pohvalim tolikim radom. Posle povrede koju sam imala pre prošlog koncerta u Areni moram da kontrolišem sve fizičke aktivnosti. Tako da sada, kada treba da igram, uglavnom se oslanjam na iskustvo i talenat.

Da li je teško istovremeno plesati i pevati?

- Najteže za jednog pevača jeste upravo to, da igra i peva istovremeno. To zahteva koncentraciju, kondiciju, snagu, uvežbanost, kontrolu, ali i emociju. Gotovo sve najveće svetske zvezde imale su i vrlo prepoznatljive scenske nastupe, a ja sam srećna što sam to uvela na našu folk scenu, ali i zbog toga što su posle mene mnoge mlade koleginice to počele da prihvataju i da ulažu u svoje nastupe.

Karijeru vam je začinio film "Slatko od snova". Sledeće godine će se navršiti tri decenije od premijere, da li biste sve isto ponovili?

- Svako vreme nosi nešto svoje. Taj film bio je odraz vremena u kome je nastao, ali i želja mog velikog prijatelja, menadžera i producenta Rake Đokića. On je taj koji je smatrao da treba da pokažem i svoj glumački talenat. Nažalost, nije doživeo da ga vidi završenog, ali sam se potrudila da ostvarim sve njegove želje i zamisli. Sada ne vidim sebe u toj ulozi, pre bih bila u varijanti da snimim neki dokumentarni film. Nije isključeno da će se to i desiti.

U njemu ste sarađivali sa veoma istaknutim glumcima, među kojima su Branka Katić, Zoran Cvijanović, Žika Milenković, Manda... Kako ih pamtite i jeste li s nekim od njih u kontaktu?

- Imala sam privilegiju da podelim ekran sa mnogim legendama našeg glumišta, od kojih mnogi, nažalost, više nisu među živima. Sve ih pamtim po srdačnom prihvatanju mene kao amatera i podršci koju su mi davali na setu, ali i izvan njega. Posle toga sam se odselila iz Srbije, posvetila svojoj porodici i nisam često ovde, ali kada god sam se srela sa bilo kim od njih, ti susreti su bili ispunjeni lepim sećanjima i iskrenom emocijom.

Jeste li razmišljali o tome da ponovo s nekima od njih ukrstite profesionalno put? Možda u spotovima?

- Nisam. Ali eto ideje (smeh).

Medijima je atraktivno vaše poznanstvo sa Žan-Klodom van Damom. Da li ste pričali nekada o saradnji?

- On je velika svetska zvezda, a istovremeno i veliki prijatelj moje porodice i moj lični. Kada se vidimo, pričamo o svemu osim o poslu, tako da nam nikada ta tema nije došla na red. Ja sam neko ko ne misli da bilo šta treba požurivati, već puštam događaje da idu prirodnim tokom. Tako je i u ovom slučaju, ukoliko bude suđeno i pojavi se neka ideja iza koje možemo oboje da stanemo, onda će do saradnje i doći.

Šta vam je danas prva asocijacija na četiri decenije karijere?

- Iskreno, ponosna sam, ne toliko na sebe koliko na publiku koja me je tu i održala. Oni su moja snaga kada padnem, moj osmeh kada sam tužna, moja energija i najveća podrška. Bilo je trenutaka kada sam želela da se povučem, ali oni su u tim vremenima bili toliko uporni, da sam se samo zbog njih i vratila na scenu. Sve što radim, radim zbog publike, i koncert će biti njima posvećen.

Plaši li vas prolaznost vremena?

- Povremeno se trgnem kada shvatim da sam na sceni četrdeset godina. Ali i dalje imam toliko elana, energije, volje i kreativnosti, a ponajviše ljubavi da pružim, da mi se čini kao da sam tek počela. Zato se ne plašim dana, niti onoga što nose. Samo da je zdravlja.

(Kurir.rs 7 TV Ekran / Jasmina Antonijević Milošević)

Bonus video: