DEJAN MILIĆEVIĆ PRVI PUT O 12 SATI AGONIJE I SVOJOJ POBEDI: Pisali su da sam imao 4 moždana udara, a zapravo sam IZGUBIO PAMĆENJE

Mag fotografije i vizelnih rešenja Dejan Milićević bio je prvi gost novog formata Kurira, emisije "Nije sve tako crno" i govorio je o nepoznatim detaljima iz svog privatnog ali i poslovnog života.

- Kao svaki klinac i svako dete želeo sam da se iskažem na više polja. Kao mali sam želeo prvo da budem operski poevač, na slavu sam se krio iza kaputa i drao sam se kao konj dok me baba nije uhvatila. Razgrne kaput i pita me da li sam normalan. Kasnije sam želeo da budem modni kreator, crtao sam neke crteže i skicirao. Onda se rodila ljubav prema modnoj fotografiji i želja da nekoga tranformišem i prezentujem u najlepšem mogućem smislu. Počeo sam da fotkam drugare iz škole, da ih pentram po krovovima i prugama kao pravi mladi fotograf koji krene upravo od toga kada ne zna šta će. Pričam iz doba neolita jer u moje vreme nije bilo društvenih mreža kako bih mogao nešto da predstavim ili vidim, jedini način je bio da nešto vidiš u magazinu, na tri kanala koja smo imali ili ako ti nešto stigne iz inostranstva. Jedino sam tu mogao da vidim kako se slikaju svetske zvezde. Da, na početku sam maltretirao svoje najbliže. Mladim generacijama se teško može dokazati kako je to nekada izgledalo jer danas staviš stori i vidi ga ceo svet... - govorio je Milićević, pa nastavio da priča o još jednoj životnoj pobedi:

"Vezano za moje zdravlje postoje dve varijante. Ima gde sam sam želeo da uradim i promenim neke stvari na sebi, kao što je operacija želuca, jer nisam mogao više da trpim da ne mogu sebi da priuštim normalnu garderobu i da nosim neki xl ili xxl, nego sam sve morao da šijem i da kupujem u radnjama za ogromne ljude i da rešim zdravstvene probleme što je prva varijanta zbog koje sam se odlučio na resekciju želuca, a druge stvari oko mog zdravlja su bili udari gde su pokušali da me eliminišu da više ne postojim, to su bili jaki energetski udari na mene gde sam ja izgubio pamćenje i memoriju, a u novinama su pisali "četiri moždana udara", što je potpuno sumanuto bilo jer nije bilo nikakvih moždanih udara, to je TGA sindom koji se javlja usled velikog preopterećenja mozga, prvo nestaju skorašnje informacije, tih 12 sati koliko sam bio u tom nekom stanju, nikada u životu se više neću setiti, ali se svega onog ranije jesam sećao."

Dejan je otkrio kako je izgledalo studiranje fotografije u Americi i otkrio agoniju koju je preživeo zbog svog rođaka koji je bio loš prema njemu.

- Otišao sam u Ameriku dok je besneo rat u staroj Jugoslaviji. Studirao sam fotografiju tamo iako sam imao fantastično predznanje od čoveka koji je imao studio na Trgu Republike, on mi je razvijao sve i filmove i slike... Kada sam otišao u Ameriku shvatio sam da sve već znam, čak sam znao u mračnoj komori da razvijam fotografije. Baba ujna kod koje sam bio me je mogo podržavala, onoliko kolikio je mogla od deda ujaka koji je govorio da ja ništa ne radim, samo džabalebarim i trošim njihov novac, da treba da nosim cement. Bio je jako loš prema meni, govorio da sam "ratni izdajnik" da treba da ratujem i borim se za svoju zemlju, a ne da maštam. Živeli su elitnom delu kao kod nas recimo Senjak i u jednom trenutku sam od njega dobio naređenje da pređem u podrum jer im trošim struju i vodu, ne radim ništa. Da ne bih "džabalebario" radio sam kod njega u hemijskom čišćenju, uzimao prljav veš Amerikancima i izdavao čist, morao sam da se trujem i udišem hemikalije i dobijam dnevnicu od 15 dolara. Tada sam sebi rekao: "Ne, Dejane, ti više ovo nećeš trpeti..." - rekao je Milićević i dodao:

- Skupljao sam svaki dinar i molio ljude da fotkam kako bi se vratio kući i svima koji su me ponižavali u inat uspeo i napravio uspeh. Ni moja majka prva nije verovala da ću ja ostvariti ovakvu karijeru.

- Preko noći sam se vratio u Srbiju, nije bilo posla, a onda je moja majka sa prijateljicom pričala i predložila da me upozna sa Mariom Bralićem u to vreme veoma popularnog i priznatog fotografa koji mi je odmah rekao da mogu da počnem da radim sa njim. Kod njega sam sve naučio, završio školovanje, doktorirao i magistrirao ovaj posao. Kada je osetio da dalje mogu sam, dao mi je zeleno svetlo i vetar u leđa. Fotkao sam Ekstra Nenu, napravio crno-bele fotografije kojima je ona bila oduševljena i stavila na omot svoje singlice sa kojom je putovala na takmičenje za Evroviziju. Kasnije sam bio veliko otkriće PGP-RTS-a i na kraju su me svima preporučili tipa Slavko Banjac, Ana Bekuta, kasnije i Ceca. Kada je Mario fotkao Jami, zgotivili smo se i ona me je pitala da li može u spotu da izgleda kao i na fotkama i na kraju me spojila sa prijateljima na televiziji Palma. Moj prvi video spot je bio upravo sa Jami za pesmu "Čokolada" - otkrio je Milićević.

Kurir.rs/J.M.Đ.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video: