"PROZIVALI SU ME ZBOG POREKLA, IMALA SAM KOMPLEKSE" Slađa Delibašić o maltretiranju u osnovnoj školi: Lagala sam da sam iz Nikšića

Slađa Delibašić rođena je u Kosovskoj Mitrovici, gde se i školovala, a onda je početkom devedesetih došla u prestonicu. Međutim, omladina je ovde nije dočekala blagonaklono, pa je pevačica često skrivala svoje poreklo.

- Vidi ovako, kad sam došla iz Mitrovice baš sam imala veliki kompleks, zato što omladina u to vreme nije bila kao sada "Srbi sa Kosova i Metohije su pravi ljudi" i tako dalje, nego je bilo: "E, eno je ona Šiptarka" tako su me prozivali u školi, majke mi moje, i onda sam imala baš kompleks. Ja sam stalno pričala da sam iz Nikšića kad me neko pita, pošto mi je tata poreklom iz Nikšića, a mama Mirjana Marković iz Mitrovice. Zbog tih prozivki stalno sam govorila da sam iz Nikšića, i imala sam tu neku averziju prema Mitrovici. Inače, deca su u to vreme baš bila katastrofa, kažem ti. "Eno je došla Šiptarka sa Kosova!", redovno su govorili. Bilo mi je tada stvarno teško, plakala sam, loše sam to podnosila - rekla je Slađa.

Ona je ranije govorila o tome da je grob njene majke u Kosovskoj Mitrovici oskrnavljen za vreme nemira.

- Istina je da su Albanci uništili spomenik mojoj pokojnoj majci. To je bilo još kad su dole počeli da se dešavaju prvi nemiri. Ona je preminula 1980. godine, a spomenik je porušen 1999. ili 2000. godine. Mnogo me je sve to pogodilo... Ja sam još odavno imala želju da prebacim njeno telo iz Kosovske Mitrovice, ali mi je sveštenik rekao da ne treba to da radim. Tako da, ostalo je tako kako jeste... Grob moje majke se nalazi u blizini kapele na groblju. To ne može ni da se nekako obnovi, pokušavala sam, ali ništa od toga. Polovina groblja je uništena, sve sa srpske strane, a sa albanske nije. Idem svake godine dole, pa ću tako i ove. Godišnjica njene smrti je 13. jula. Moja duša je ostala tamo s njom. Gubitak majke je najveća bol koju sam doživela u životu. Deset godina sam imala kad se to desilo - otkrila je.

Kurir.rs/ Informer/ Preneo: M. J.

Bonus video: