"MOJ NASTUP U STRIPTIZ BARU GLEDAO JE RASEL KROU" Martina Vrbos o životu u Njujorku, otkriva i zašto je ostala bez podrške kolega

Oko učešća Martine Vrbos na Pesmi za Evroviziju digla se velika prašina. Danima je iz rodne Hrvatske dobijala uvredljive poruke, neki su čak tražili zabranu ulaska, ali nju to, kako kaže u intervjuu za Kurir, nimalo nije dotaklo.

- Zašto uvredljive? Oko dobrog konja se prašina digne. Ja to gledam iz druge perspektive, tvoji te najviše i vole i mrze, tako da, eto, sad ovako, sutra onako. Meni to mnogo ne smeta, trudim se da dam najbolje od sebe i da se izborim da predstavljam Srbiju u Malmeu.

Koliko su te poruke uznemirile?

- Ma, ko mene može da uznemiri? Neostvareni ljudi koji imaju vremena iza ekrana svojih telefona da vode borbu... S kim tačno? Sa mnom ne! Ja se borim samo u krevetu, a ovako se slatko nasmejem. Pored dvoje male dece, nemam vremena ni da čitam komentare svih tih "doktora nauka", ali evo, obećavam, čim uhvatim malo vremena, pročitaću. Ja sam žena koja je u muzičkoj industriji i sve što radim spada u šou-biznis. Ako nisam u stanju da podnosim komentare, kritike, napade, onda treba da budem šalterska službenica, a ne pevačica. Sve je to deo posla koji je ponekad lep, a ponekad ružan, kao i svaki drugi.

Da li si uplašena?

- Ma ne. Toga se ne bojim. Ne osećam se ugroženo. Jedino se bojim da od svega ne počnem da jedem i vratim pet kilograma koje sam jedva skinula. To mi je trenutno najveći strah. Ne osećam se bezbedno pored hrane i slatkiša.

Roditelji ti žive u Rijeci. Da li se oni suočavaju s neprijatnostima zbog tvog učešća u PZE?

- Moji roditelji su skromni i pošteni ljudi, u penziji su, puni su života i životne radosti. Imaju veliko društvo, puno prijatelja i ovakve stvari gotovo da ne dopiru do granica njihovog života. Niko ih ne dira, nemaju neprijatnosti i već su navikli da se oko mene uvek stvara neka gužva, pre svega zato što sam iskrena i otvorena, što u ovom poslu ponekad nije dobro.

Da li su te podržale kolege i koje?

- Ah, kolege... Kad su škakljive stvari u pitanju, nema kolega. I to svi znamo. Samo jake ličnosti mogu da istupe i daju podršku, a takvih je malo. Kao, na primer, kada sam ja dala podršku Aleksandri Prijović. Toliko su me zvali za njene koncerte u Zagrebu da sam poludela od poziva i sve kao: "Jao, pevačica napunila koncert". Ništa šokantnije! Žena je umetnik, pravi dobru muziku za svoje fanove i naravno da je napunila sve moguće prostore u regionu! Bravo za nju, svaka čast i nema stajanja! Što se mene tiče, najveću podršku imam od ljudi koji vole moju muziku i to su moje "kolege".

Iz anonimnosti, bar u Srbiji. izašla si zahvaljujući rijalitiju. Da li bi sad ušla u neki?

- Jeste to bio nekakav iskorak u javnost, ali to je bilo tada. Danas ne znam da li bih se usudila na taj korak. Sve zavisi od toga kakvi bi bili uslovi i da li bih mogla da ostavim decu na toliko dugo.

Kad god se pomene tvoje ime, pomene se i da si smršala više od 50 kilograma. Kako održavaš kilažu?

- Sinonim za mršavljenje je Martina Vrbos! To je moja najveća boljka, neprijatelj s kojim sam u konstantnom ratu, pa mi ovi drugi, medijski ratovi ne predstavljaju neku dramu. Kad bi ljudi znali koliko se osećam ugroženom kada su kilogrami u pitanju, ne bi ni pokušavali da me uvuku u druge konflikte. Manje-više sve žene imaju tu borbu s kilogramima i, kad kažu da je ženi najvažnije da nađe muškarca svog života, mogu skoro da garantujem da je većini najvažnije da mogu sve da jedu, a da se ne ugoje. Veliki je to ring u kojem je neprijatelj iskusan i stalno budan. Pored male dece, teško da stižem da vežbam redovno, ali se onda snalazim na drugi način. Trudim se da ne jedem ono što goji i to je trenutno moja najbolja dijeta.

Kada bi se vratila u prošlost, da li bi nešto izbrisala iz svoje biografije?

- Naravno da ne! Moj život je neobičan, pun uspona i padova, ali ga ne bih menjala ni za šta! I dobre i loše stvari su deo našeg puta i samo treba da to prihvatimo i drugačije gledamo, život onda postaje avantura. Previše kukanja i negativnosti vodi u bolest, a ne rešava nijedan problem. Imala sam sreću da i pored teških stvari doživim katarzične događaje, upoznam fenomenalne ljude i proživim možda nešto što većina ljudi može da vidi samo na filmu. Ali to je sudbina.

Živela si u Njujorku. Kakva te sećanja vežu za taj period?

- Njujork je grad koji nosim u srcu i sva sećanja su topla i predivna. Tamo sam živela prosečnim životom, pevala sam po izuzetno poznatim klubovima, od toga sam živela, upoznala dragocene ljude, a neka od tih prijateljstava su mi ostala doživotno.

Radila si i u striptiz baru.

- Tamo sam radila isključivo zato što striptiz barovi u Americi nisu isto što i ovde. To su bila skupa mesta, gde su dolazili ljudi iz muzičke industrije, poznati producenti, holivudske zvezde i velika imena iz američkog biznisa. Ovde će ljudi pomisliti da sam plesala gola za novac, ali to nije tako. Različiti su to mentaliteti. Tamo je puno takvih klubova gde se mogu čuti poznata pevačka imena i slušati izvanredna muzika. To je američka kultura, koja takva mesta ne doživljava na isti način kao mi na Balkanu. To su bila mesta na kojima su me čuli važni ljudi iz muzičkog biznisa i tada sam i dobila nadimak "belkinja s crnačkim glasom".

Kako je izgledala tvoja tačka?

- Pevala sam Vitni i Maraju toliko dobro da sam konstantno dobijala "stending ovejšens" od publike u kojoj su sedeli, za moju karijeru, važni ljudi. Da li mislite da je neko registrovao Martinu u brusthalteru? Amerika je velika zemlja, prepuna takvih stvari. Njima to niti je neobično niti nešto spektakularno. To se svuda može videti, pa i na ulicama. Ono što su oni tada videli jeste pegava belkinja koja peva kao najveća muzička crnačka imena. I to je sve.

Koliko si zarađivala za veče i da li je bilo navalentnih gostiju?

- Nisam bila plaćena za veče, zarađivala sam honorar kao pevačica u klubu. Uprkos filmovima koje gledamo i fami koja se stvara oko toga, to je zapravo pristojan svet koji je došao da sluša izvanredne talente i uživa u dobrom nastupu, a to nije bio striptiz. Nisam imala loših iskustava, već nisam tada ni bila svesna svoje pojave i harizme na sceni. Pevala sam poznatima kao što je glumac Rasel Krou i mnogim velikim muzičkim i producentskim zvezdama. To nisu ljudi kojima su važne ženske grudi, koliko im je važan muzički nastup. Od takvih ljudi dobijala sam ovacije i gotovo jednominutne aplauze.

Da li su tvoji roditelji znali za to ili si to krila?

- Pa svi to znaju, ne zato što je ta vest negde procurila, već zato što ja to otvoreno i javno pričam, upravo zato što su mentalni sklopovi i društvena uređenja u Americi i kod nas različiti i ljudi ovde ne shvataju da je pevati po striptiz klubovima isto kao i ovde pevati po klubovima. Naravno da su svi za to znali. Zašto bih to krila?

Kakva si kao majka, stroga ili popustljiva?

- Nisam stroga, ali ni popustljiva. Mislim da je majka glavni stub vaspitanja dece i da se stvari moraju držati pod kontrolom. Posao koji sada za decu napravimo, kasnije će obeležiti njihove živote, izbore, odluke. Zato treba da budemo izrazito pažljivi i odgovorni, jer igramo veliku životnu ulogu, kada je reč o deci.

Ko je stroži, ti ili suprug? - Strogoća nije toliko važna koliko posvećenost i sistem koji se kod dece kreiraju. Strog roditelj ne znači i ispravan roditelj, ali ni obrnuto. Svako dete je svet za sebe i tako mu se treba i prići, a ne po "difoltu" preuzimati model vaspitanja od roditelja i običaja u društvu. Moja deca imaju majku pevačicu, čije radno mesto je bina i to će sigurno uticati da njihov pogled na svet bude malo otvoreniji i drugačiji.

Bonus video: