"U LAS VEGASU SAM DOBILA PRVI ANKSIOZNI NAPAD!" Slavića Ćukteraš ogolila dušu o teškom periodu: Sedeli smo u kladionici, a onda...

Pevačica Slavica Ćukterašotvoreno je progovorila sa kakvim se sve problemima suočavala.

- Osećala sam se fenomenalno tada. Ostvarili su mi se snovi, to je ono što ste želeli kao mali, a onda dolazimo do jednog drugog problema, a to je da to uopšte nije zdravo za psihu. Nisam bila svesna situacije, nisam bila svesna koliko je to popularno, kakvi će biti rezultati na kraju. Ja sam imala želju da uspem, da pevam, da snimam pesme, da imam nastupe i ta želja mi se ostvarila. To je išlo jako brzo, jako brzo sam upala u jednu veliku mašinu koja uopšte nije bila dobra tada za moje godine. Sa mojih 18 godina, ja sam tada bila dete koje sa 18 ništa ne zna iako sam ja mislila da znam sve. Izdržavala sam to junački, a onda sam u dvadesetoj, dvadeset prvoj godini imala veliki psihički krah - otvoreno kaže Slavica.

Zbog anksioznog poremećaja je potražila pomoć

Anksiozni poremećaj sa panikama je nešto sa čime se Slavica borila ali o čemu je otvoreno govorila. Za taj period kaže da joj je bio veoma težak.

- Pretežak je bio zato što nisam znala šta mi se događa, a sa druge strane sam morala da radim. Šta više u razgovoru posle sa neuropsihijatrom sam saznala da bi bilo dobro da nastavim da radim. To je stvarno jedan period mog života koji me mnogo naučio. Tada sam shvatila da ništa na ovom svetu ne postoji važnije nego naše mentalno zdravlje. Tog momenta da prestanu ti strahovi, te panike. Kada bih vam pričala da dve godine nisam otišla u prodavnicu, nisam znala šta se nalazi na rafovima...

Slavica se plašila da će se napad dogoditi kada ode u prodavnicu te je imala veći stepen sigurnosti kod kuće.

- Sećam se kada me je mama izvodila iz kuće, ja žmurim i pokušavam da ostanem napolju, ali toliko mi se krivi zvuk u ušima u glavi, usta se suše ne pomaže ni voda ni ništa otvaram oči i pitam mamu kakve su mi boje, ona kaže crne, ja sam odjednom postala crna - kaže pevačica.

Milsila je tada da ima neku telesnu bolest, a gde god je odlazila govorili su joj da je zdrava, da je sve u redu.

- Kako u redu, kad meni nije dobro - kaže Slavica šta se tada pitala i nastavlja:

- U Las Vegasu sam prvi put to i dobila. Sedeli smo u kockarnici, sve "Zvezde Granda" i kako su bili oni slot aparati, sve zuji, ja ne znam šta se to desilo, kako je to moglo iz čista mira, srce se steže, ne čujem ništa, trnem... Izletim napolje iz hotela, legnem na beton, dolazi ekipa moja, Tanja, Darko, a ja umirem. Polivaju me vodom, dolazim nekako sebi, ulazim u sobu, sutradan smo imali nastup, to mi je nagori nastup koji sam u životu imala. Ja uopšte nisam bila prisutna tu, ja sam pevala, ali mi je bilo bitno samo da ne umrem.

- Tada sam imala strah od smrti, a posle da ću poludeti, a onda mi je neuropsihijatar rekla: "Slavice šta misliš ćega se zdrav čovek najviše plaši? Pa, da ne poludi". Posle sam kod nje dolazila sa mnogo pitanja jer ja sam toliko knjiga pročitala u vezi sa svim tim i dan danas čitam, ali imala sam sada smrtni slučaj u porodici i desilo mi se da sam posle koliko godina, posle 15 godina, dva puta u jednom danu doživela pravi anksiozni napad - kaže otvoreno Slavica koja je bez zadrške opisala i kada joj se desilo i kako se tada osećala.

- Strašno je bilo. Prvi put sam bila sama u jednom objektu, drugi put sam bila sa ćerkom. Zamislite kada ste sa detetom.... Ali, ja sam znala o čemu se radi. Nema veze što mi je smetala buka, množili su se glasovi u mojoj glavi, dete me pita za ovo, ja bih samo da se nekako šćućurim, ali znala sam o čemu se radi. Došla sam kući i rekla: "Uf, da li je moguće, ajde sad da vidimo Slavice da li će da se vraća, kako ćemo dalje". Tu sam zaključala svoje misli, nastavila svoj tok života. Da kucnem u drvo nije mi se vraćalo, bez ikakve bojaznosti vozim dete, idem po dete, dolazim za Beograd, vozim auto - iskrena je bila ona u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović"

Kurir.rs/Blic

Bonus video: