PEVALI SU KAD IM JE BILO NAJTEŽE Ovi estradnjaci izgubili su VOLJENE, nastupali a SRCE im se CEPALO! On ni na sahranu nije stigao

Pevačicu Zlatu Petrović smrt brata harmonikaša Đorđa Đorđevića Piloša dočekala je na nastupu u inostranstvu. Zlata se odmah vratila u Srbiju i pravo sa aerodroma otišla do bolnice, gde je harmonikaš preminuo.

Dosta poznatih ličnosti upravo nisu bile uz svoje najmilije u poslednjim trenucima jer su morale da rade, a morali su odmah zbog ugovorenih nastupa da se vrate poslu, neimajući vremena da ožale svoje.

Pevaču Slobodanu Slobi Vasiću umro je deda od kog se potresnom porukom oprostio na mrežama, a odmah je morao da odradi nastup uprkos smrtnom slučaju. Sloba je tada objasnio da mora da peva iako mu se srce kida, ali da je njegov deda voleo kad pusti glas.

- Na samom kraju, rekao si doktorima, "Sad će doći moj unuk da peva". Ja moram pevati večeras deda... Je l' misliš da mogu? Duša mi se kida - deo je Slobine poruke.

Pevač Slobodan Radanović takođe je nakon što mu je umro otac pevao pred brojnom publikom i tom prilikom pojavio se u crnini.

- Mnogi misle da sam mali jer sam pevao na dan kada mi je otac preminuo. Opet kažem, stvarno ne bih ni najgorem neprijatelju poželeo da peva na taj dan. I moj otac i majka su mi govorili da treba da nastavim da živim svoj život, ali kad se to desi je ozbiljan šok. Izdržao sam to veče jer sam bio u stanju šoka, tek posle par dana sam shvatio da ga više nema - ispričao je pevač tada.

Ksenija Knežević, članica grupe "Hurricane", otišla je na Evroviziju gde je pevala pesmu, a nije ni znala šta joj se dešava kod kuće.

Naime, Kseniji Knežević je umrla baba po majki pred njen nastup. Ksenijina baka sa majčine strane preminula je pred finalni nastup, a članovi njene porodice su odlučili da joj ne jave, da je ne bi uznemirili dok još traje takmičenje.

Pevačica Rada Manojlović kaže da joj je najteži trenutak u životu bio kada je nekoliko dana nakon što joj je preminula majka, morala da peva na svadbi kako bi prikupila pare za njen četrdesetodnevni pomen.

- Pevala sam deveti dan nakon majčine smrti jer smo finansijski loše stajali, a bio mi je neophodan novac zbog priprema daće za 40 dana, pola godine i godinu, koje u mom kraju izgledaju kao svadbe, uz hranu i piće. Da bi ispoštovali te običaje, neko je morao da radi, a taj neko sam bila ja. Bilo je surovo ali nisam imala izbor. U takvim trenucima ti je iščupano srce. Još tada sam naučila da imam dugme za isključivanje i da, obuzeta tugom, uveseljavam ostale ljude. Sad kada sam finansijski stabilna, mogla bih sebi da dozvolim da na miru ožalim i isplačem se - ispričala je Manojlovićeva svojevremeno.

Majka Relje Popovića, Zoja Begoli, preminula je 2. januara 2017. godine. Njegova majka nije uspela da se izbori sa dugom i teškom polešću, a nakon njene kremacije, pevač se vratio svojim poslovnim obavezama. Reper je otkazao nekoliko nastupa, ali se vrlo brzo, 20 dana kasnije, vratio na scenu.

Stanojka Mitrović Ćana takođe je bila tužna što je odmah posle smrti majke morala da nastupa.

- Najteže mi je pala smrt majke. Brzo sam morala da se vratim na posao. Mama mi je bila sve, bez oca sam ostala sa osam godina. Ipak sam nastupala tada jer sam znala da bi me i mama podržala, ali ne znam kako sam to izdržala. Ustala sam nekako da pevam, ali niko nije ustao da igra. Nije bilo te energije, pa sam ustala i izvinila se ljudima. Stajala sam kao spomenik na bini i ljudi su me shvatili! Nisu mi zamerili - pričala je Ćana.

Miloš Bojanić jednom prilikom je pričao o porodici koju je retko viđao zbog poslovnih obaveza i nastupa. On je nastupao i posle smrti majke.

- Slušao sam i Šabanovu priču i još kolega. Kao što mi je majka govorila da dođem dok je živa, tako mi je rekla da kad umre, da me rodila da pevam. 'Nemoj da žališ, nosiš crninu', to mi je govorila i ostalo mi je u mozgu. Desilo se da je čovek mene zvao iz Nemačke i jedan kolega nije došao. Rekao mi je da dođem, odmah je prihvatio cenu. Ja sam mu rekao: Samo ako čuješ da sam umro neću doći.' Majka mi je umrla četiri dana pre toga. Dao sam reč, da nije bilo njene rečenice, ne bih. To mi je nekako preteglo kao na vagi. Ja sam znao da tamo neću pevati, nego proizvoditi tonove. Taj čovek mi ništa nije rekao na kraju, vozio je kilometar, stao i tek me onda pogledao i rekao: 'Brate moj, što si došao?' Čoveku su krenule suze - pričao je Bojanić jednom prilikom.

S velikom bolom suočio se i pevač Dženan Lončarević kad mu je 2008. godine preminuo rođenu brat nakon duge i teške bolesti. On je tada otkrio da je nakon toga morao da peva:

- Reći ću vam jedan detalj koji su neki ljudi protumačili pogrešno, ali samo ja znam koliko sam u tom trenutku morao da pobedim sebe. Jedne novogodišnje noći morao sam da izađem na binu naizgled srećan, nasmejan i odlično raspoložen. Morao sam da pevam cele noći i da napravim odličnu atmosferu. Nepunih dvadeset dana pre toga izgubio sam rođenog brata, ali nisam mogao da otkažem nastup i nisam želeo da izneverim ljude koji su očekivali odličan doček Nove godine. Kažu da je bilo fenomenalno, ali niko nije znao da sam morao osmehom da prikrijem ogromnu, neizdrživu bol. Retko govorim o tome, retko se i prisećam te noći, ali znam da posle nje mnogo toga više nije bilo isto - izjavio je tada Dženan.