ZDRAVKO ČOLIĆ JE ZAISTA LEGENDA! Imate osećaj da ga sve generacije oduvek znaju i slušaju, a evo koliko pevač ima ZAPRAVO GODINA

Zdravko Čolić je legenda. Prvo je bio golman u juniorima „Želje“, a ubrzo je shvatio da mu atletika više leži. Na jednom takmičenju je osvojio drugo mesto, odmah iza tadašnje atletske zvezde Nenada Stekića. Međutim, kako Čolić kao sportista nije postizao značajnije rezultate, a kako je bio talentovan za recitovanje, podrazumevalo se da učestvuje u školskim priredbama. Voleo je glumu, pa je primljen u Pionirsko pozorište gde je učestvovao u predstavama „Dečaci Pavlove ulice“ i „Kekec i Mojca“.

Zdravko je u to vreme bio na prvoj godini studija Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, dao je pet ispita, ostale su mu samo dve matematike, ali on ipak 10. septembra 1971. godine dolazi u Beograd. Sa „Korni grupom“ ostaje šest meseci i za to vreme su snimili tri pesme („Gospa Mica gazdarica“, „Kukavica“ i „Pogledaj u nebo“). Vraća se u Sarajevo, nastavlja studije, a 15. aprila 1972. godine na festivalu „Vaš šlager sezone“ izvodi pesmu Kemala Montena „Sinoć nisi bila tu“ koju je trebalo da otpeva Josipa Lisac, ali je odustala. Čolić osvaja treće mesto publike i nagradu za interpretaciju a postaje i „vlasnik“ prvog velikog hita. Od tog momenta zvanično počinje njegova solo karijera, kojom će se uzdići na mesto najveće estradne zvezde na prostorima tadašnje SFRJ. Te godine učestvuje na festivalima, u Splitu sa pesmom „Stara pisma“, Skoplju sa pesmom „Moj bol“, zatim i na festivalu u Prištini. Zatim Čolić, Indexi, Bisera Veletanlić, Sabahudin Kurt i Sabina Varešanović odlaze na turneju po SSSR. Sledeći korak je pesma „Gori vatra“ Kemala Montena kojom Zdravko 1973. godine u Luksemburgu predstavlja Jugoslaviju na izboru za Pesmu Evrovizije. Sledeće dve godine Čolić se najčešće pojavljuje na festivalima. Učestvuje sa pesmama „Bling blinge blinge bling“, „Ona spava“, (pobeda na Hit paradi), „Zvao sam je Emili“, „April u Beogradu“ (autor Kornelije Kovač, pobeda na Beogradskom proleću), „Ljubav je samo riječ“, Vojkana Borisavljevića, „Zelena si rijeka bila (autor Kemal Monteno, Pobeda na Šlageru sezone). U isto vreme potpisuje ugovor sa nemačkom korporacijom WEA i za njihovo tržište snima dva singla, ali se tu završava njegova karijera u inostranstvu jer Zdravko nije želeo da živi u Nemačkoj, dok je u zemlji bilo mnogo koncerata. Na tim pločama potpisan je kao Dravco, jer je namačkim urednicima njegovo ime bilo komplikovano za izgovor.

Njegov prvi studijski album „Ti i ja“ izlazi 1975. godine i serija jakih pesama „Vagabund“, „Igraš se vatrom“, „Loše vino“ (na muziku Gorana Bregovića i tekst Arsena Dedića), dovode do masovne devojačke histerije. Najbliži saradnik mu je Kornelije Kovač i tu praksu neće menjati ni na sledećim albumima. Za omot je bio zadužen Dragan S. Stefanović koji će i ubuduce biti redovan član tima. Te iste godine PGP RTB izdaje LP “Zdravko Čolić“ na kome su bili hitovi sa singlova. Iako 1976. godine na zagrebačkom festivalu sa pesmom „Ti si bila, uvijek bila“ osvaja tek četvrto mesto, predstavlja ubedljivo najveću zvezdu. Krajem te godine sa Indexima kreće na prvu jugoslovensku turneju. Posle beogradskog koncerta postaje jasnija mera elektriciteta koja se oko njega stvara. Prilikom davanja autograma u Jugotonovoj prodavnici u Beogradu, kordon devojaka gubi glavu i lomi izloge trudeći se da mu pridju bliže. Poslednji put se na nekom festivalu pojavljuje u Zagrebu 1977. godine sa pesmom „Živiš u oblacima“. Na Jugoslovenskom festivalu revolucionarne i rodoljubive pjesme u Zagrebu 1977. godine nastupa sa budućim najprodavanijim singlom. Singl ploca „Druze Tito mi ti se kunemo“ prodana je u više od 300.000 primeraka.

Sledeći album „Ako priđeš bliže“ snima u Zagrebu, a miksuje u Nemačkoj i ploča te 1977. godine biva bukvalno razgrabljena. Za prve dve nedelje prodato je 50 hiljada primeraka, a novi aduti kod publike su „Pjevam danju, pjevam noću“, „Glavo luda“, „Zagrli me“, „Juče još“, „Jedna zima s Kristinom“ i „Produži dalje“. 01. aprila 1978. godine kreće na jugoslovensku turneju, a spektakl pojačava baletska grupa quot;Lokice“. Već tada je ploča otišla u 150 hiljada primeraka da bi na kraju prebacila 700 hiljada primeraka. Postoji zapisan podatak da je sa reprintom ovog izdanja iz 1999. godinje u izdanju Hi-Fi Centra koji je te godine objavio ponovo sve Čolićeve albume koji su sedamdesetih i osamdesetih godina izašli za „Jugoton“ i „Diskoton“, ovaj album prodat u više od 1.000.000 primeraka. Pod adekvatnim nazivom“Putujući zemljotres“ Čolićeva turneja se tada odvijala po već utvrđenom scenariju; devojčice plaču i ciče, a kordoni milicije pokušavaju da odbrane Čolića od masovnih izliva strasti. U anketi lista „Zdravo“ Čolić pobedjuje u kategoriji najdraža ličnost, a svaka novina donosi naslovnu stranu sa njegovim likom. Iako je na početku turneje održao čak dva koncerta u beogradskom „Pioniru“ 04. i 08. aprila, svejugoslovenski uspeh rezultirao je koncertom na „Marakani“ odrzanom 5. Septembra 1978. godine koji je okupio oko 70.000 ljudi.

U pratećoj Čolićevoj grupi klavijature je svirao Kris Nikols, a bas Dado Topić, zvezde tada već počivšeg sastava „Time“. Topić je nastupio kao zagrevanje, otpevao je nekoliko svojih hitova, a zatim je na binu stupio „pjevač“, praćen razgolićenim „Lokicama“. Kao gosti koncerta pojavili su se Kemal Monteno, Arsen Dedić, Kornelije Kovač, Josip Boček, trio Strune i pevački kvintet RTB-a. Sav prihod od nastupa Zdravko je ustupio Savezu slepih. Na stadionu su snimljeni i prvi kadrovi filma o Zdravku „Pjevam danju, pjevam noću“. Scenario je pisao novinar Dušan Savković, a režirao je reditelj Jovan Ristić, pa je film ispao kao dokumentarac od 90 minuta koji je kasnije pretočen u seriju od četiri epizode i nekoliko meseci kasnije posle bioskopske premijere prikazan na tadašnjoj jugoslovenskoj televiziji. Koncertu na „Marakani“ prisustvovao je Zigi Loh direktor nemačke diskografske kuće koji je bio iznenađen Zdravkovom popularnošću. Odmah je predložio da se obnovi ugovor, pa su za nemačko tržište objavljeni singlovi sa pesmama „Jedina“ i „Zagrli me“ kao i jedan disko singl na kome su pesme „I m Not Robot Man“ i „Light me“. Međutim, Zdravko nije prihvatio njihovu ponudu da se preseli u Nemačku i tamo radi za njih. Umesto toga, 14. Novembra 1978. godine odlazi u Valjevo na odsluženje vojnog roka. Kasnije je prekomandovan u Beograd, pa u Požarevac, a vojsku je zavrsio 14. septembra 1979.

U proleće 1980. godine objavljuje album „Zbog tebe“ sa pjesmama „Pisaću joj pisma duga“, „Pusti, pusti modu“,i epski širokom „Pjesmo moja“. Album je sniman u Engleskoj producirao ga je Kornelije Kovač, a autori su još bili Goran Bregović, Kemal Monteno, Arsen Dedić i Spomenka Kovač. Iako je euforija za Zdravkom malo opala, ploča je prodata u preko 400.000 primeraka. Sledeća turneja je bila nešto mirnija, bez Lokica, ali sa engleskim muzičarima. Na kraju turneje, u oktobru 1980. godine ima čak tri rasprodata konecrta u beogradskoj hali „Pionir“. Na jednom od njih prvi i poslednji put, na jednom svom koncertu, uživo peva tada mega hit „Druže Tito mi ti se kunemo“.

Novi album „Malo pojačaj radio“ sniman je oktobra 1981. godine u Londonu. Muzički deo posla odradili su Kornelije Kovač i Goran Bregović, a matrice su snimili engleski studijski muzičari. Komponovali su materijal, producirali i aranžirali, a ploča donosi zaokret ka rokerskijem zvuku. Hitovi su bili „Mađarica“, „Nove lakovane cipele“, „Dunav“. U pesmi „Što si prepotentna“, Zdravko se prvi put ogledao kao autor muzike, dok su deo ostalog materijala napisali Đorđe Balašević, Duško Trifunović, Đorđe Novković i Marina Tucaković. Tiraž je opet bio impresivan, više od 300.000 primeraka. Tokom 1982. godine na turneji je održao pedeset pet koncerata a pratili su ga članovi grupe „Generacija 5“. Tada su nastupili u Prištini u kojoj zbog demonstracija niko punih godinu dana nije svirao. Nastup na beogradskom Tašmajdanu 10.juna 1982. godine okupio je osam hiljada mladih, a cena karata je za to vreme bila neuobičajeno visoka – sto dinara.

Sledeća ploča „Šta mi radiš“ opet je snimana u Londonu i to pod potpunom kontrolom Kornelija Kovača. Svirali su engleski muzičari, a autori pesama su bili Kovač, Bajaga, Kikamac (Zana), Arsen Dedić i drugi. Album je objavljen 1983. godine, donevši opet nekoliko hitova „Cherie, Cherie“, „Šta mi radis“ i pre svih veliku hit baladu „Stanica Podlugovi“. Turneju je opet poduzeo sa članovima grupe „Generacija 5“, a pojačanje je bio i Laza Ristovski. Na sledećoj ploči „Ti si mi u krvi“ 1985. godine, prvoj koju snima u Beogradu, u studiju „Akvarijus“, Čolić se pesmama okreće etno zvuku posebno u numerama: „Ruška“, „Sto Cigana“, „Ti možeš sve al’ jedno ne“ ali se kao najveći hit opet izdvaja balada, do danas neprevaziđena „Ti si mi u krvi“ koju su u tandemu uradili Kornelije i Spomenka Kovač. Sledi delimična jugoslovenska turneja koja je obuhvatila Jadransku obalu, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, kao i veliki koncert u „Centru Sava“. U to vreme Čolić se privremeno udaljava sa scene, osnivajuci u Sloveniji, u Domžalama, sa Bregovićem izdavačku kuću „Kamarad“ i među prvima započinju privatnu izdavačku delatnost.

Uželevši se muzike i scene, posle skoro tri godine pauze i petnaestogodišnje vernosti zagrebačkom „Jugotonu“, za sarajevski „Diskoton“ sa Kornelijem Kovačem, kao producentom i aranžerom snima i objavljuje decembra 1987. godine album jednostavno nazvan „Zdravko Čolić“ kojim se vraća pop zvuku. Ploča nije imala velikog medijskog odjeka i pamti se kao album sa najslabijim tiražom od „samo“ 200.000 primeraka sa koga kao hitovi izdvajaju numere „Oj djevojko selen velen“, kao i tradicionalno vec, balade, „Hej suzo“ i „Samo ona zna“. Povodom ploče nije održana turneja, a i sledećih godina se posvetio privatnom biznisu. Godine 1990. sa Goranom Bregovićem radi album „Da ti kažem šta mi je“ koji objavljuje privatna beogradska izdavačka kuća „Komuna“. Materijal je promovisan na Mesamu 1990. godine. Na njemu se našla obrada narodne „Čaje šukarije“ u kojoj repuje devojčica Ivana, glumica iz filma „Kuduz“ koja se izdvaja kao najveći hit, a tu su i numere „Čija je ono zvijezda“, „E draga, draga“ i naslovna „Da ti kažem šta mi je“ autora Dine Merlina. Sa početkom ratnih godina Čolić se preselio u Beograd, povremeno nastupao u manjim dvoranama širom Evrope sa Lazom Ristovskim, a redovan je saradnik na pločama Bregovićeve filmske muzike. Tokom pauze u njegovom diskografskom radu godine 1994. Komuna i PGP RTS objavili su ploču „Poslednji i prvi“ na kojoj je izbor njegovih najvećih hitova. Tokom devedesetih godina, smatra se jednim od najprodavanijih albuma u tadašnjoj SRJ. Posle sedam godina pauze, takodje za „Komunu“ izdaje svoj deveti album koji se decembra 1997. godine u prodaji se pojavljuje kao CD pod nazivom „Kad bi moja bila“ u produkciji Gorana Bregovića. Pesme su komponovali Čolić i Bregović, a deo tekstova su napisali Marina Tucaković i Bajaga. Sa albuma su se izdvojile pesme “Čini ti se grmi“, “Jako, jako slabo srce zavodiš“, kao i balade “Kad bi moja bila“ i „Tabakera“. Dugo odsustvo kao da se nije ni osetilo, što pokazuje masovan dolazak publike na koncert u Budvi, juna 1998. godine, zatim serija od devet rasprodatih koncerata u “Sava centru“ u Beogradu, puna hala u Prištini gde je nastupio ne obazirući se na sukobe.

Njegov deseti album „Okano“, objavljen je krajem 2000. godine u izdanju BK Sounda. Album pored naslovne numere donosi i nove hitove „Krasiva“, „Hotel Balkan“ i naravno ponovno jednu moćnu baladu „U boji vina“. Tiraž je bio preko pola miliona prodatih nosaća zvuka, a usledila je i velika turneja po većim gradovima bivše Jugoslavije. Zdravko je tada pevao u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, Skoplju, Podgorici i mnogim drugim gradovima, a turneja je završena koncertom na Marakani, 30. juna 2001. godine, na kojoj se ovaj put okupilo oko 80.000 ljudi a pred malim ekranima vise od 4.000.000 ljudi pratilo je direktan prenos koncerta. Album “Okano“ proglašen je za album godine, pesma “Okano“ za hit godine, a Zdravko Čolić je izabran za ličnost godine. U maju 2001. godine Zdravko se oženio Aleksandrom, a 1. oktobra iste godine dobio je ćerku Unu-Zvezdanu. 24. decembra 2003. godine Zdravko je publici predstavio album “Čarolija“ ponovo u izdanju RTV BK. Ubrzo su se izdvojile, i zauzele top-liste, pesme “Ao nono bijela“, “Zločin i kazna“, “Moja draga“, “Na ovaj dan“, a sa jednim od najboljih spotova se izdvaja veliki hit “Mnogo hvala“. U maju 2004. godine je počela turneja, ponovo po većim gradovima bivše Jugoslavije – Ljubljana, Skoplje, Banja Luka, Kragujevac, Budva, Čačak, Niš, Bijeljina, Valjevo, a zatim koncerti u nekim evropskim zemljama. Tokom 2005. godine održano je još 14 koncerata u Kanadi, Americi, Evropi, kao i na prostorima bivse SFRJ. U oktobru je Zdravko 2 vešeri zaredom pevao pred beogradskom publikom u novootvorenoj dvorani „Beogradska Arena“. Koncertima je prisustvovalo preko 50.000 ljudi. U 2006. godini Zdravko i njegova porodica dočekali su jednu novu čaroliju… Po drugi put dobio je ćerku – princeza Lara rođena je 10. avgusta… Novi album „Zavičaj“ objavljen je u decembru 2006. godine u izdanju City Records-a sa koga su se odmah izdvojile numere „Merak mi je“, „Svadbarskim sokakom“, „Kao moja mati“, „Sačuvaj me bože njene ljubavi“… Početni tiraž od 300.000 primeraka rasprodat je u rekordnom roku – za manje od mesec dana. Ponovo je žario i palio prostorima bivše Jugoslavije kao i na nastupima širom sveta. I ponovo se u junu 2007. godine desila Marakana i nastup pred skoro 80.000 posetilaca. I dok je uveliko pripremao pesme za svoj sledeći album, Zdravko Čolić je održao još jedan u nizu velikih koncerta. 2. maja u jednoj od najprestižnijih koncertnih dvorana na svetu, čuvenoj pariskoj „Olimpiji“ 02. maja 2009. godine održao je veličanstven koncert koji je nedeljama unared već bio rasprodat.

Početkom 2010. godine u prodaji se pojavio dugo očekivani album lepršavog naziva „Kad pogledaš me preko ramena“. Odmah je bio propraćen intrigantnim spotom, duetskom numerom „Manijači“ koju je Zdravko otpevao zajedno sa svojim prijateljem Goranom Bregovićem. Usledili su odmah i drugi spotovi, i ponovo su vrlo brzo, jedna po jedna, mnoge pesme i sa ovog albuma a naročito balade „Pamuk“ i „Ljubavnici“, ali i „Poplava“, „Javi se“, zatim naslovna „Kad pogledaš me preko ramena“ zahvaljujući i odličnim spotovima, nasle put do onih kojima je Zdravko Čolić i dalje u srcu ali i mnogim pripadnicima mlade generacije koji nisu bili ni rođeni u vreme Čolićevih najvećih uspeha. Velikim koncertom na beogradskom „Ušću“ juna 2011. godine Zdravko je obeležio 40. godina solističke karijere i pri tome dokazao da je jedno od retkih imena ex-yu estrade koje svo to vreme traje gotovo nesmanjenom popularnošću i da i dalje na jednom prostoru može da okupi više od 100.000 posetilaca. Decembra 2013. godine ugrijali su nas „Vatra i barut“ četrnaesti studijski album sa dvanaest prelijepih pjesama koje pored Zdravka, kao autori potpisuju Momčilo Bajagić, Marina Tucaković, Maja Sar, Bruno Kovačić, Antonija Šola… dok se kao aranžeri i producenti pojavljuju Voja Aralica, Nikša Bratos i David Vurdelja. Album je kao i mnogi prethodni sniman u studijima u Beogradu, Zagrebu, Londonu, Novom Mestu. Ovim albumom Čola je i dalje prepoznatljiv, te sa svojim saradnicima istančanog muzičkog ukusa sa prizvukom Balkana i Evrope u jednom. Izlasku albuma prethodio je predivan spot za nežnu baladu „Što ti dadoh“ koji je poštovaoce Zdravkove muzike oborio s nogu i podsetio na stara dobra vremena i nezaboravne hitove, a po objavljivanju albuma na zvaničnom Youtube kanalu Zdravka Čolića po broju pregleda vidi se da su srca slušatelja osvojile vrlo brzo i numere „Esma“, „Zar se nismo shvatili“, „Sarajevo“, „Ne govori da me više ne voliš“, „Samo pričaj“ kao i naslovna numera „Vatra i barut“… Vatra je zapaljena odavno… a gori još i sad, ovdje pored nas… Novi, petnaesti studijski album Zdravka Čolića „Ono malo sreće“ je prvo zajedničko izdanje dve najveće diskografske kuće regiona – PGP RTS i Croatia Records, od 15. decembra 2017. godine je u prodaji.

Zdravko Čolić danas ima 72 godina i još uvek je najveća muška zvezda.

Bonus video: