"DOŽIVELA SAM ZASTRAŠIVANJA MOĆNIH MUŠKARACA" Nina Badrić otvorila dušu: Psihopate su pokušale da me ZLOSTAVLJAJU: Sve otkrila

"Bože, ako ne mogu biti pobednik, neka budem borac", jedan je od postulata kojim se vodi Nina Badrić, istinska muzička diva.

Hrvatsko izdanje magazina Story i Udruženje "Ženska soba" i ove godine poslednje srede u aprilu obeležavaju Denim Day, ovaj put to je 24. april, kojim se podržavaju žrtve seksualnog nasilja, a reč je o najdugovečnijoj kampanji za prevenciju i edukaciju o s*ksualnom nasilju. Dan se obeležava oblačenjem teksasa čime se referira na tragičan događaj koji se u Italiji dogodio devedesetih godina kada su uske džins pantalone postale alibi za silovanje. Kako ćete vi iskazati podršku žrtvama na taj dan i kakve vas emocije obuzmu kada čujete da se na ovakve užase iznova mora upozoravati, objašnjavati i problematizirati?

- U svemu tome pozitivno je što je to tema o kojoj se danas mnogo hrabrije i glasnije govori, što postoje udruženja i institucije koje štite žrtve, a i živimo u vremenu koje obeležavaju društvene mreže na kojima je velika podrška svim žrtvama s*ksualnog i svakog drugog nasilja. Osobe koje su proživele traume trpe nesagledivu štetu u životu pa je jako važno da imaju podršku i empatiju svih nas.

S obzirom na porazne statistike, barem u Hrvatskoj poslednjih godina - počevši od zastrašujućeg femicida, silovanja, do seksualnog uznemiravanja - šta mislite, kako i šta sve treba menjati u društvu da bi se ovakve devijacije svela na minimum?

- Zastrašujuće su statistike i jako me žalosti svaki takav slučaj koji ostaje nerazrešen, nesankcionisan, zaboravljen ili samo još jedan podatak u statistici. Zakoni bi trebalo da budu vrlo jasni i sud bi trebalo promptno da reaguje. Osobe koje su pretrpele zlostavljanje ranjena su i oštećena strana, a sporost sistema dovodi do nepoverenja u institucije. Žrtvama je pomoć momentalno potrebna. Zato su potrebna mnoga udruženja kao što je "Ženska soba". Oni koji to nisu proživeli možda ne razumeju kakav je to strah za vlastiti život ili živote svoje dece. Na žalost, mnoge su žene vlastitim životima platile svoju borbu.

Neretko na svojim profilima na društvenim mrežama pružate podršku i izražavate svoj stav o pojedinim tragičnim slučajevima kod nas i u zemljama u okruženju.

- Društvene mreže danas su lični portali gde možemo komunicirati s ljudima, pružiti podršku ili jednostavno izreći svoj stav. I to je dobra strana svega. No brine me veliki nedostatak empatije pojedinaca koji čak i tada likuju nad tuđim nesrećama ili su maliciozni. I opet se vraćamo na zakon koji je neodređen po pitanju komentara neprimerenog sadržaja. Prisetimo se samo, nažalost, stravičnog događaja u Gradačcu gde je monstrum u direktnom prenosu na društvenim mrežama ubio suprugu i dvoje dece. Komentari ljudi na njegovom profilu bili su zastrašujući, slični navijanju na fudbalskoj utakmici, što je u meni izazvalo veliku jezu, tugu i bespomoćnost. To me izuzetno plaši i rastužuje. Kao društvo moramo dosegnuti nivo svesti da osobama koje trebaju našu pomoć ona u svakom trenutku bude i omogućena. Psihološka, medicinska i policijska zaštita, ali pre svega ljudska.

Nedavno su Hrvatsku potresle ozbiljne optužbe proslavljenog reditelja Dalibora Matanića za s*ksualno uznemiravanje brojnih žena i njegovo priznanje tih dela. Mnogi postavljaju pitanje kako je moguće da ta njegova praksa traje dve decenije i da je trebalo toliko vremena da neko uopšte progovori, pogotovo što je ovo mala zemlja? Koji su to strahovi, sumnje i opasnosti koje mogu stići žrtvu ako se usudi prozvati bilo kog moćnika kod nas, bez obzira na to iz kojeg je poslovnog ili umetničkog miljea?

- Ne poznajem lično Matanića i pratila sam, kao i mnogi, celu priču putem medija. Zaista je čudno da se o tome godinama glasno govori, da svi to nekako znaju a da se još davnih dana nije prozvalo njega kao osobu koja uznemirava svoje saradnice. Koliko vidim u komentarima, i on je dobio "simpatizere" nakon svoje pokajničke izjave, što smatram suludim. Nijedna osoba ne bi trebalo iskazati empatiju prema osobi koja zbog svog položaja u društvu i moći koju ima na bilo koji način uznemirava saradnice. Važno je reći da kada nam se dese takve situacije, momentalno trebamo kontaktirati policiju i prijaviti zlostavljača. Mnoge žene se boje, strah nas je osude, društvene odbačenosti, etiketiranja ili trpimo jer nam egzistencija možda zavisi o toj osobi, pa čak i tu postoji strah da ne ostanemo bez posla, a deca bez sigurnosti. No stvari su ipak mnogo dublje nego što ovde možemo govoriti o njima. Osoba koja je godinama zlostavljana boji se jer dugo živi u konstantnom strahu i poremećenom odnosu. Zbog straha ili pretnji ili ucena koje paraliziraju, ljudima je potrebno vreme da se odvaže učiniti prvi korak.

Izgradili ste fantastičnu karijeru bez skandala. Kako ste i sami rekli, bez stalnog autorskog tima, a najveće uspehe donele su vam pesme koje ste sami napisali. Ipak, dug je vaš put na kojem sigurno nije sve bilo cvetna livada. S kojim ste se vi neugodnim situacijama susretali u odnosu na nekog muškarca na poziciji moći?

- Hvala vam na komplimentu. Iskreno… Takav put nije bilo nimalo jednostavno proći. Zadržati svoje dostojanstvo i proći sve bilo je jako teško. I platila sam visoku cenu svoje nezavisnosti. U ovome poslu kao ženi niko mi nije čuvao leđa pa sam sama sebi morala biti čuvar i korektor. Mnogi su se "očešali" o mene jer su znali da me nema ko odbraniti. Ipak, dobri Bog me je pripazio na mome putu, to sa sigurnošću mogu reći jer su se neke iznimno opasne situacije u kojima sam se našla uvek okrenule na dobro. Susretala sam se na svome putu s različitim ljudima. I dobrim i onim lošima. Doživela sam puno puta ucene, nepravde i zastrašivanja moćnih muškaraca. U životu sam, nažalost, upoznala i psihopate u pravom smislu te reči koji su me pokušali psihički ili emocionalno zlostavljati. Zapravo, ispravnije je reći slomiti. Nažalost, to su redom bili muškarci koji su demonstrirali svoju silu u datom trenutku. To su teške situacije kojih se nerado setim. S ovim vremenskim odmakom čudim se svojoj hrabrosti i prkosu jer ne znam bih li sada imala petlje za takve poteze. Verovatno bih. Za hrabrost i snagu zahvaljujem svojoj majci. Odgojila me je da budem borac kao i ona. Ima jedna prekrasna izreka koje se često setim: "Bože, ako me ne pronađeš kao pobednika, nađi me kao borca."

Bili ste Amazonka sami prema sebi?

- Ni sama to ne znam objasniti, ali u škakljivim situacijama reagujem vrlo smireno i bistro. Ne bojim se. Po cenu svega pokušavam sačuvati mir. I ništa ne bih stavila iznad toga jer to je najvrednije što čovek može steći u životu. Tek kad su takve situacije iza mene, sagledavam štetu i šta se sve moglo dogoditi. Naučila sam s vremenom svemu dati pravo ime i prezime pa tako i osobama koje su jednostavno izopačenog uma. Ne bih ih čak ni nazivala bolesnima, nego pokvarenima. Ima, nažalost, i ljudi koji jednostavno uživaju nanoseći zlo drugima, tako se hrane, a takve su osobe zaslužile da ih zakon tereti i da se odstrane iz svakodnevnog života, gde jedino mogu činiti štetu. Važno je otkriti s kakvim čovekom imamo posla.

Tokom karijere nastupali ste i u manjim klubovima, verovatno i na manje atraktivnim mestima. Je li bilo nekih nepriličnih situacija s vlasnicima kluba ili muškim delom publike s kojim ste morali izlaziti na kraj? I kako?

- Ako bih vam sada rekla koliko je bilo takvih situacija, da li biste mi verovali? Bilo ih je, nažalost, puno, pogotovo 90-ih godina. No tada je i svest bila drugačija, ljudi nisu toliko otvoreno i javno govorili o uznemiravanjima.

Mislite li da je ovo i dalje muški svet i da se žene u mnogim branšama moraju dvostruko više dokazivati i boriti?

- Budimo realni, i dalje živimo u muškom svetu. Ženama je dvostruko teže ostvariti se na mnogo polja. Ako je samo majka i domaćica, nije dobro; ako ima samo jedno dete, opet ne štima; ako je samo uspešna, to je još gore; ako je i jedno i drugo, verovatno je ambiciozna ženturača i "jadan onaj koji nju trpi". Kako god da okrenete, žene se konstantno moraju opravdavati za sve svoje izbore. I krvavo ih moraju izboriti. Ne zaboravimo da smo mi ipak nežniji i slabiji pol i svaka žena traži i treba zaštitu i nežnost. Počnimo samo od konstantnog kritikovanja žena u javnom životu. Kad ste videli da iko broji kilograme bilo kojem muškarcu iz javnog života ili ga komentariše rečima propao ili raspao? To je rezervisano za žene kojima se broji svaka bora više. Možda smo zaboravili da je starenje prirodno i da je to danas velika privilegija.

Rekli ste da ste oduvek imali snažnu intuiciju. Gde vas je ona sve odvela?

- U prepoznavanje mesta koje nije za mene. Znam kada treba ustati i otići od stola.

Za sebe kažete da ste romantični, ali niste zaljubljivi. Teško je u to poverovati s obzirom na to kako donosite ljubavne balade?

- Ja sam celi emocionalni spektar. Imam empatiju za sve ljude i kroz te naočare posmatram svet. Srce mi je tanana stvar pa većinu stvari ne gledam i ne čitam jer sve primam k srcu. To se valjda čuje u mojim pesmama. Svoje pesme snimam iz druge. Ne pevam ja nego moja duša i to je možda razlog zašto mi ljudi veruju. Ta emocija je uvek neporeciva. U životu verujem u prave susrete. Verujem svim srcem da dobro na kraju uvek pobeđuje.

Nedavno ste fanove na društvenim mrežama oduševili u teget izdanju. Izgledate senzacionalno. Volite li i privatno nositi teget? Imate li farmerke koje nosite godinama, možda teget jaknu? Teget je bezvremenski, vole ga sve generacije.

-U ormaru još imam najdraže farmerke koje sam nosila u periodu života kada sam imala 50 kilograma. Bez obzira na to što više ne stanem u njih, ne želim ih baciti. Privatno najviše volim obući upravo farmerke, majicu i lude štikle. I još dobru kožnu jaknu - za mene je to vrhunska kombinacija.

Smatrate li se delom generacije farmerki?

- Apsolutno! Teget je pre nekada bio luksuz, a pamtim i vremena kada se po najbolje farmerke išlo i do Trsta. Sada i ne znam koliko ih imam u ormaru.

Koliko je u vama ostalo one mlađahne i zaigrane Nine s početka karijere?

- Još uvek sam ona ista šašava devojka iz centra Zagreba s početka karijere. Promenilo se samo to što više ne dajem srce za džabe, ili što bi se u narodu reklo "ne bacam bisere pred svinje". Ipak sazrevamo s vremenom pa sada uključujem i mozak, a ne samo srce.

Šta vam je donela šesta decenija? Koje spoznaje, lekcije i poruke?

- Nedavno sam dobila najlepši kompliment da izgledam kao neko srećno dete. Bilo bi zaista porazno da ništa nisam naučila svih ovih godina. Da se nisam promenila. Težim uvek i iznova postati bolji čovek. Sazrela sam u mnogim stvarima, život me je iskovao. Mislim da sam sada najbolja verzija sebe. I još imam puno prostora za učenje i nove spoznaje. Sada živim najmirnije dane. Znam šta želim, šta ne želim i toga se klonim. Stvorila sam svoje oaze mira kojima se uvek vraćam. Učvrstila sam prijateljstva koja negujem decenijama jer su prijatelji možda najvažniji ljudi u životu. Ako su pravi, rastete s njima, a i u mnogočemu su odabrana porodica.

Najavili ste i pisanje biografije?

- Knjiga me čeka. Imam je potrebu napisati, ali uvek me nešto skrene s plana. U ovom trenutku prioritet je novi album, ali polako pišem i knjigu, a nadam se da će ljudima biti motivacija za borbu i sreću.

Nakon albuma "Sentimenti" najavili ste novi u kul izdanju. Šta nam drugačije donosite na njemu i kad mu se vaša publika može veseliti? Svaka pesma koju objavite brzo se pretvori u hit… verujemo da će tako biti i s albumom.

- Uskoro izlaze nove pesme, već u maju počinjem promociju novih pesama s novog albuma. Jako me raduje ovaj album i gorim od želje da ga napokon predstavim svojoj publici. Jedva čekam čuti njihove povratne reakcije.

Kakvi su vam koncertni planovi u dogledno vreme? Čemu se najviše veselite u svojoj privatnoj oazi ovog leta na Hvaru?

- Ovog leta bićemo svuda, ali biće vremena i za odmor. Posla je puno, najaviću i turneju s novim albumom koja počinje velikim koncertom u Zagrebu krajem godine. Do tada me čekaju neke nove pesme za koje se nadam da će ih publika lepo prihvatiti.

Kurir/Story.hr/Preneo: I.L.

Bonus video: