"MAŠTAO SAM O KARIJERI HARMONIKAŠA" Žika Nikolić otvorio dušu: Ne razumem one koji kad odu u penziju to shvataju kao "sve 4 uvis"

Jedno od najpopularnijih televizijskih lica Živorad Žika Nikolić, iako je zvanično u penziji, ne namerava da se odrekne posla. On i dalje radi, a sad je autor i voditelj emisije "Sa Žikom po Srbiji", koja se emituje na Kurir televiziji svake nedelje od 15 sati. Voditelj je od prvog dana omiljen u narodu, zato su gledaoci oduvek bili prikovani za ekran tokom njegovih emisija.

U prvomajskom intervjuu za Kurir voditelj priča o našoj zemlji, projektima na kojima je radio, otkriva zašto ne miruje tokom penzionerskih dana, ali i zbog čega žali u životu.

Kakve tajne krije naša lepa zemlja, koju ste obišli uzduž i popreko zarad snimanja novog projekta koji se emituje na Kurir televiziji?

- Lepa je izreka Srbija je velika tajna. Putujući po našoj zemlji, uvek sam nailazio na poneku dosad neispričanu priču. Znate li da je prva građevina izgrađena od armiranog betona u Srbiji biveta u Bukovičkoj banji, da se u Kisaču kod Novog Sada priprema sarma od mesa za kulen, da u Pećincima odnedavno ima jedinstven zoološki vrt, da je knez Lazar današnju Mionicu nazvao Mali Srem, a da knjaz Miloš u svoje vreme nije dozvoljavao da se započinje izgradnja crkve dok se ne obezbedi sav potreban novac, i tako redom.

Tokom bogate karijere šta vam je najteže palo u poslu?

- Projekti koje sam radio u poslednjih dvadeset godina podrazumevali su veliki broj saradnika, posebno tokom realizacije emisija sa terena. Ponekad se dešavalo da neko iz ekipe "iskoči iz sistema" bez velikog razloga, zbog neodgovornosti. To obično dovede celu ekipu u problem. To vam je kao kad pukne neka karika u lancu. To vam oduzme vreme i snagu. Drugi problemi su uvek bili jednostavni za rešavanje.

Zbog kojih propuštenih prilika se kajete danas?

- Eh, lepo pitanje. Žao mi je što u životu nisam naučio da sviram harmoniku. Za tim instrumentom sam prosto lud. Nije se dalo, a kao mališan maštao sam o karijeri harmonikaša, moj otac je želeo da studiram bogosloviju. Evo šta je ispalo. Sad, kad pogledam unazad, sve je ispalo odlično, bolje od očekivanja.

Ko od kolega koje pratite ili vidite na malom ekranu nikako nije za posao voditelja ili novinara?

- Nadam se da me ne pitate to ozbiljno. To bih njima mogao da kažem samo u četiri oka, javno nikako. Ne bih uvredio samo tu osobu, nego i one koji vole i poštuju način na koji taj kolega ili koleginica radi. Koliko ljudi, toliko ćudi. Svaka krpa ima zakrpu, a o ukusima se ne raspravlja. Za tu selekciju je napravljen daljinski.

Šta vas rasplače, kakve priče i sudbine ljudi?

- Osetljiv sam na ljudske sudbine. Evo jednog primera. Gostovala je u jednom jutarnjem programu devojka koju je majka ostavila na vratima crkve, umotanu, u korpi. Imala je sreće. Pronašla ju je dobra žena, prava majka, odgajila i vaspitala. Ona je kasnije upoznala i biološku majku, nije bila ostrašćena. Danas je i ona majka i kaže da ne može da razume taj poriv da odustaneš od rođenog deteta. Navrle su mi suze, nisam mogao da se suzdržim, nisam imao nikakvo pitanje za tu ženu sa srcem većim od svih svetskih mora.

Ko vas je izdao i na koji način u životu?

- Ne sećam se. Iako je bilo, to je trenutno. Brzo se resetujem, ne čuvam to u memoriji. Znate, to samo opterećuje čoveka, vuče te kao teg unazad, sputava te da nastaviš napred.

Šta sebi najviše zamerate u poslu, a šta privatno?

- Na poslu ništa. Uglavnom sam povlačio poteze koji su me vodili ka realizaciji mojih želja, a privatno - preterujem u nastojanju da razumem nerazumne.

Jeste li se nekad napili u kafani toliko da niste znali da se vratite kući?

- Umeo sam da popijem i koju više, ali nikad to nije bilo toliko da izgubim pamćenje. A moglo je i bez toga.

Kad ćete bez poslovnih obaveza provoditi penzionerske dane?

- Za mene je penzija samo jedan period života. Ne razumem ljude koji, kad odu u penziju, to shvate kao "sve četiri uvis". Život traje dok dišeš.

Bonus video: