"KOD MALOG ALEKSANDRA JE DRVENO JAJE" Lepa Brena otkrila kako izgleda Vaskrs u domu Živojinovića: Deca žive svoje živote...

Zbog velikog broja koncerata i drugih poslovnih obaveza, Lepa Brena često ne provodi vreme sa najbližima onoliko koliko bi to volela, ali kako ističe za naš list, trudi se da te trenutke nadomesti kada su praznici.

- Praznici su uvek bili jedno tradicionalno okupljanje porodice i prijatelja. To je nešto što je veoma izraženo u našoj porodici i sva naša deca i prijatelji vole kada se kod nas nešto proslavlja zato što zaista svi radimo i svi smo na putu. Bez praznika imam utisak da ne bi imali vremena da se okupimo.

Poštujete li za Vaskrs sve običaje?

- Farbanje jaja je nešto što predstavlja radost i za porodicu i za decu. Mi smo kao deca sakupljali jaja, išli kod prijatelja, tako da je to ostalo kao predivna uspomena, koju smo Boba i ja preneli na našu decu. I naša deca vole da dođu, da farbaju jaja, svako ima neku svoju posebnu priču šta želi. Sećam se da je bilo jedno drveno jaje koje bilo kamuflirano kod nas kući. Deca ne vole kada gube, onaj ko je najmlađi i ko se najviše ljuti u porodici njemu ide drveno jaje i svi se pravimo kao da je on pobednik.

Verujemo da je to drveno jaje sada kod malog Aleksandra?

- Kod malog Aleksandra i kod dece kada nam dođu, pošto su nam uvek dolazili prijatelji sa decom. Koje god da je dete najmlađe, to dete je imalo drveno jaje, a sada je, naravno, Aleksandar taj koji je morao da bude pobednik uvek kod nas.

Da li farbate jaja u lukovini?

- Iskreno da kažem, imam žene koje to rade. Jesam voljna sve to da probam, ali svaki put kada smo farbali, uvek na rukama ostanu boje koje se jako teško skidaju, ako nemate rukavice. Ostaju vam boje koje čak ni limunom, ni svim mojim magičnim sredstvima za skidanje fleka i boja, ja ne mogu da skinem. Sa lukovinom, naravno pravimo, to je tradicija kod nas. Skupljamo neke biljčice u dvorištu, koje zalepimo za jaja, uzmemo čarape moje kojih sada ima, a oduvek ih je bilo mnogo. Isečemo ih i motamo, tako ih kuvamo da bi otisak te biljke ostao na jajima. Mi smo oduvek farbali više od 200, 300 komada, to je zaista dosta posla, neko pije kafu, neko rakiju, ja neko vince, zato što je to proces koji traje.

Zapevate li tada?

- Uglavnom se pušta muzika. Pevam već 100 godina, nisam voljna da još i na takav način zabavljam naše goste i našu decu. Sada kada imate ove pametne telefone, možete da izaberete sve što vam srce želi - rekla je Brena.

Imate li sada više vremena za porodicu?

- Deca žive svoje živote, imaju poslove, viđamo se na porodičnim proslavama, rođendanima, kada poželimo jedni druge i idemo jedni kod drugih. Sada u ovo vreme shvatam da to i najviše volim da radim. Ostvarila sam sve svoje šoubiznis i estradne snove, koncerti, turneje, filmovi, ne znam šta bih još poželela. Kada dobijete decu, shvatite da niste imali tu vrstu ljubavi i koliko deca prosto zaokruže čitav jedan ciklus u vašem životu. Posle toga mislite da ne postoji ništa veće dok se ne rodi unuče (smeh).

Vi ste sa Draganom imali zajednički koncert u Sofiji, otpevale ste tada vašu pesmu “Ja nemam drugi dom“ i rasplakale se. Da li ste tada znali da Dragana prolazi kroz razvod?

- Ne volim da pričam o mojim prijateljima, ja to sa njima obavim i ne eksponiram medijski jednu takvu bolnu priču.

Šta je iz vašeg iskustva tajna uspešnog braka?

- Ne znam gde sam bila, došla sam do jedne knjige na kojoj je pisalo “brak“. Otvorila sam je, baš me je interesovalo, unutra je bilo 150 praznih stranica (smeh). Kada bi čovek mogao da napiše knjigu kako održati brak, koje su to faze i dokle treba da ide ta granica tolerancije, mislim da bi to bila najprodavanija knjiga. Ne mogu ni ja da vam dam tu čarobnu formulu, osim da kažem da je kod svih ljudi to individualno. Na Balkanu je to drugačije nego bilo gde u svetu. Ono što bi bio moj savet svim dveojkama, mladim ženama, budućim supružnicima, je da bez ljubavi, poštovanja i tolerancije ne postoji ni brak, ni posao. Treba imati svoj stav i treba negovati tu ljubav kao što negujete biljku, kada se zaliva, kako da je prehranite, čuvate od vetra i sunca...

Nisam imala vremena za običan život

Započeli ste turneju po regionu, Sarajevo, četiri arene u Zagrebu, Zetra, Podgorica... Da li vas muzika pokreće i vraća u mladost?

- To je jedna velika istina. Od osamdesetih traje moja životna turneja. To je bio naporan period u mom životu, kada sam radila po dva koncerta dnevno, putovala sam sa timom autobusom, bilo je to lepo iskustvo. Želela sam da napravim i stvorim nešto u svom životu i da na neki način budem nezavisna u svakom pogedu. Nisam imala vremena za jedan jednostavan i običan život. Bilo je divnih momenata, veoma malo je bilo odmora. Moram da priznam da sam uživala, nisam imala drugih obaveza nego da radim svoj posao. U jednom trenutku sam se umorila, zapostavila sam privatni život i poželela sam da prestanem da radim nekoliko godina. Pesma svaki put predstavlja jednu vrstu specifične ljubavi, energije koja je poznata samo pevačima, koja nas leči i koja nam daje životnu energiju. Pogledajte jednu Šer koja ima 78 godina i parafraziraću je: “Nekada sam mislila da ću u ovim godinama da sedim i da se odmaram, evo uživam i pevam i pevaću dokle god želite da me slušate i dok ja to mogu”. Mik Džeger koji ima 80 godina i imao je operaciju oko srca, on svoj trening posle operacije ima tako što peva i igra. Ljubitelj sam prvokslasnih pevača koji traju godinama i fascinirana sam njihovom ljubavlju prema poslu, vitalnošću i energijom. Naravno da moramo da pazimo koliko jedemo, spavamo, to je jedan posao u kome se ceo život spremate za jedan Olimpijski skok i ko se nauči da tako živi, to mu više nikada ne predstavlja problem.

Kurir.rs/Blic

Bonus video: