"SA MLADENOM SE ČUJEM PREKO VIDEO POZIVA" Dea Đurđević o ljubavi, praznicima i porodici: Neke stvari će se uskoro promeniti...

Najveći hrišćanski praznik u domu voditeljke Dee Đurđević slavi se na poseban način. Bogata trpeza nekon posta je obavezna, a farbanje jaja za ovu hrabru žena ima posebnu draž otkada se oporavila od sabraćajne nezgode zbog koje dugo nije imala sve funkcije ruke.

- Obožavam praznike. U tom periodu sam žena u kuhinji. Tad imam više vremena za spremanje hrane. Volim i da napravim porodični ručak i da zamesim, kada je u pitanju božićna česnica, i sada da farbam jaja. To nam je nekako praznični duh u porodici. Praznici asociraju na to da smo svi ušuškani, da se mnogo smejemo, radujemo i družimo. Čini mi se da je to zapravo i svrha života. Da li imao troje ljudi u porodici ili, imaš sreće, pa vas je dvadeset, to nema veze. Bitno je samo da se volimo i da uživamo - rekla nam je Dea, koja je u porodičnom domu glavna u farbanju jaja dok se njena majka Nena bavi dekoracijom.

- Mislim da bi ona sada opet izvadila jelku i okitila je u uskršnjem elementu. Ja volim da dekorišem, ali ona baš voli. Ja volim da farbam jaja, sada ponovo nakon što mi se ruka oporavila od nezgode, pa mi je još interesantnije. Ali kada je dekoracija kuće u pitanju, to ne bi Nena dozvolila za dva života da neko drugi radi. Tu je ona broj jedan, osmehom koji odzvanja priča voditeljke koja se svake godine pričesti.

- S obzirom na to da pre praznika postim, do Uskrsa uglavnom jedem neku ribu ili neka posna jela i onda se konsultujem sa svima živima i čitam po internetu, tražim nove recepte. Ja sam iz jedne kuće koja je tradicionalna i mi ne znamo da pravimo hiljadu nekih modernih vrsta jela, a stvarno ne mogu da jedem svaki dan ribu ili ovsenu kašu sa sojinim mlekom. Zato, tokom Vaskrsa na trpezi mora da se nađe neko meso, uglavnom jagnje. Volim da ima predjelo, pa onda supa, pa sve ostalo. Bitno je da sve to bude domaće, mama i ja da to završimo, a da svi uživaju. To mi je divno.

Pokloni za decu u komšiluku

Takmičenje u tucanju jajima ne preskače. Pobeda joj je i dalje bitna čime, kako kaže, čuva dete u sebi iako se nalazi u četvrtoj deceniji života.

- I dalje se takmičim u tucanju jajima i volim da budem glavna. Samo više ne koristim drveno jaje kao kada sam bila dete, sada sam poštena. Pobedu odnose svi sem mene, a meni najviše znači. Ista situacija je bila i za Božić ove godine kada nisam izvukla novčić, a samo sam to želela.

Dea i njena porodica ne preskaču ni darivanje dece u komšiluku.

- Uvek se traži neka nova ideja. Uvek mora da bude neki zeka, uvek se komšijskoj deci nose jaja i čokolade i ostalo. Mislim da se svi iz ulaza zgrade tada najviše družimo.

Sećanja na detinjstvo su joj lepa, ali o njima sada priča sa suzama u očima jer među živima više nije njen deka.

- Jedina osoba koja meni uvek nedostaje, na svaki praznik, je moj deka. Njega se uvek setim i njemu uvek ostavim jedno jaje za Uskrs ili jedno parče česnice kada je Božić. Čini mi se da, kako godine prolaze, mi je sve teže što nije tu jer bih mu sad svašta nešto rekla. I rekla i popričala, jer kako si stariji tako imaš više tema da podeliš sa nekim svojim. On mi je uvek najlepša uspomena za svaki praznik. Pamtim svaki događaj sa njim, a zaista smo imali fantastične zajedničke trenutke.

Dea godinama uživa u ljubavi sa kolegom Mladenom Mijatovićem. Budući da je Mladen nedavno postao konzul u Ambasadi Srbije u Tel Avivu, malo vremena provode zajedno, a alternativa im je video-poziv.

- U poslednje vreme se sa Mladenom viđam samo putem video-poziva, ali navikli smo se, ipak smo sto godina zajedno. Naravno, više bih volela da tamo nije rat, pa da mogu i da ga posetim, ali uskoro će se menjati neke stvari, pa će sve biti bolje. Njegovo fizičko prisustvo mi stvarno nedostaje, ali verujem da će uskoro biti bolje.

Molitva me oslobađa

Odlasci u crkvu i manastire za Deu imaju posebnu draž jer je okrepljuju.

- Ja sam i ranije bila verujuća, i ranije sam išla u crkvu. Nisam neko svake nedelje ide na liturgiju, ali dešava se da nekad tri puta nedeljno odem, nekada jednom nedeljeno. Samo zbog mira i da zapalim sveću. Vernica sam i obilazim manastire i zaista volim, molim se i mislim da je to oslobađajuće. Neke stvari shvatiš na nekom duhovnom i drugačijem nivou, kao i samo svoje postojanje na planeti Zemlji.

Kurir.rs/Blic

Bonus video: