Jelena Vučković rastužila je naciju priznanjem da se osećala odbačenom, jer su je roditelji Goca Božinovska i Rade Vučković poslali da živi kod bake na selu, koja ju je i podigla.
Jelena je ispričala detalje odrastanja u kojima je morala da trpi i vršnjačko nasilje, a onima koji danas doživljavaju takvu vrstu nepravde uputila je i savet šta da učine kako bi odrastali bezbrižnije.
- Treba da se nikada ne plaše i ako doživljavaju neka maltretiranja ili traume da se obrate svom školskom psihologu. Da razgovaraju sa svojim učiteljima, s nekom osobom kojoj veruju ili sa nekim ko im može pomoći. Ali oni su mali kao što sam bila i ja. Mala deca se plaše i neshvaćena su i to sve vuče svoje. I dan danas sam neshvaćena i kad kažem svom roditelju on ne želi to da prihvati. Svaki kaže kako me je ostavio tu, na sigurnom i potisne to. Ona želi da kaže kako je sve bilo perfektno – rekla je Jelena.
Pevačica je otkrila i da je detinjstvo bilo teško u mnogim segmetnima, kao i da se još uvek posle toliko vremena oporavlja od svega.
- Onda je tu bilo dosta suza, straha, bežanja. Bila sam mala. Baka me je uvek štitila, dolazila je da me sačeka ispred škole. Imala sam 4 kilometra da idem peške, još nije bilo autobusa u to vreme. Tek smo u osmom razredu dobili neki bus. Ja sam živela na selu, iako sam rođena u Beogradu, jer sam igrom slučaja odvedena. I eto, dosta se pešačilo, išlo se i starija deca su me uvek zadirkivala kao bakino unuče. Bilo je tu svega – ispričala je pevačica.
Jelena je priznala i da se osećala odbačeno tokom detinjstva.
- Pa kako da se ne osetiš odbačeno? Šta je tad mogla jedna žena od tad 50 godina da mi pomogne. Sve što je bilo u njenoj moći. Jer i ona je bila nemoćna kao žena, tu nije bilo muške ruke da se nekome požališ, da ti neko pomogne. Jedina me je ona branila. Moja baka. Od svega – rekla je Jelena i dodala:
- Svega je tu bilo, prolazi me. Dosta je tuge, ja sam oprostila, a da li sam zaboravila…
Pevačica je priznala i da joj nedostaje roditeljska ljubav i vreme koje bi provela sa svojim ocem.
- Volela bih da više vremena provodim sa svojim tatom. Malo mi nedostaje moj tata koji je težak, a malo sam i ja nasledila tu težinu na njega, jer geni su čudo. Iako sam odrastala van svega toga i van njegovog života i danas kad se nađemo vidim dosta toga sličnog. Ali on nikad ne može da razume neke stvari, muško je – zaključila je Jelena.
Kurir.rs/Grand
NE PROPUSTITE
Bonus video:
