NAJMLAĐI SRPSKI DOMAĆIN KRENUO NA PRVI LET AVIONOM: Otkrio kod koga ide u Nicu, a evo ko mu čuva stoku na imanju

Luka Crepuljarević, najpoznatiji domaćin mlađe generacije sa Zlatibora, prvi put je danas leteo avionom. On je na sedam dana napustio svoje rodno mesto da bi obišao prijatelje koji žive u Nici, a koji su imali želju da ga ugoste i pokažu drugu stranu života.

- Verujte da mi je dosadilo da se pojavljujem u javnosti, malo sam odlučio da budem u medijskoj ilegali. Počelo je da me guši i da mi smeta, rekao sam šta sam imao, ispričao svoju priču, svoj put i kraj. Ja nisam pevač da izbacujem pesme, ja sam jednu stvar rekao i to je ostalo isto. Kad se desi nešto novo, na primer kad se oženim ili ono o čemu sam pričao ostvari, e onda okej. Po pitanju ženidbe još uvek nema ništa. Javljale su mi se devojke, ali ja sam tu vrlo oprezan. Plašim se prevara. Vodim računa o tome kome pišem, kome odgovaram. Javljaju mi se svakakvi ljudi i dobri i loši, ali ja pravim selekciju- kaže Luka na početku razgovora.

On se osvrnuo na svoj prvi let.

- Krenuo sam kod prijatelja u Nicu na sedam dana. Oni su za mene čuli 2021. godine kada sam se prvi put pojavio na televiziji. Zimus su bili kod mene u Semegnevu, rodom su iz Svilajnca, ali u Francuskoj žive i uspešno rade. Kada su bili kod mene, ja sam napravio pitu i nasekao pršutu i oni su se jako oduševili. Imali su veliku želju da ja budem njihov gost, i evo, idem tamo - otkrio nam je mladi domaćin.

Interesovalo nas je ko će da vodi računa o domaćinstv u njegovom odustvu.

- Uveo sam pojilice u štalu, olakšao sam dedi posao. Krava se otelila i ja sam o svemu brinuo pre nego što sam krenuo. Prvo i najvažnije da objasnim. Svi me pitaju što nemam više stoke, na primer 10 krava, 50 ovaca. Mogao bih ja to da imam, ali u tom slučaju bih bio rob. Ja imam 20 godina i neću da budem rob. Hoću da imam stoku , da radim ono sto volim, ali opet da budem mobilan i da stignem svukuda. Kad ću ako neću sad. Ovo mi je, recimo, prvi let avionom. Nikad pre nisam putovao ovim prevoznim sredstvom. Zato sam jutros krenuo sa Zlatibora oko šest. Ostavio sam dedu, sve sam namirio. Uneo sam pun sanduk drva, potpale, luca, sve da ima na dugme. Malopre smo se čuli, sve je u redu,održava kako treba.

Crepuljević otkriva i dalje planove.

- Čim se vratim, želim da unapredim domaćinstvo. Pošto mi je nova štala, uveo sam pojalice, a sad ću i struju. Kupio sam muzalice, znate, hoću sebi da olaksam život. Učim Vispu poslovnu školu, tu sam treća godina, zato držim stoku koliko je potrebno za moje potrebe i višak prodam, ali za neku veću proizvodnju trenutno nemam viziju. Za to je potreban početni kapital kao za sve, treba više radne snage, a ja sam sam. Ja hoću da postignem i oko koze i oko ovce, koliko mogu sam sasvim mi je dovoljno, jer želim i da putujem- kaže on.

Otkrio nam je i koja još mesta želi da obiđe:

- Prvo čekam da vidim kako će mi biti u Francuskoj. Ja sam mnogo vezan za moje mesto. Eto, krenuo sam, a sve mislim kako ću se vratiti. Nisam još ni stigao, a već mislim kako ću da se vratim. Vezan sam mnogo za svoje ljude u mom kraju. Sinoć sam išao da se pozdravim sa svojom komšinicom, baš će joj biti neobično bez mene jer ja i ujutru i uveče idem kod nje na kafu. Ona je meni rođaka, a starija žena, sve joj pomažem. Nezgodno je, ali ne zbog pomaganja, nego je navikla na mene. Malopre smo se čuli, a ima fiksni telefon, nema mobilni - priča Luka.

Mladi domaćin sa Zlatibora se dobro uputio gde ide.

- Naravno, ljudi koji me čekaju su jako dobri. Vodiće me u San Trope, Kan, da vidim Azurnu obalu. Hoću da vam ispričam anegdotu. Pričam ja komšinici Radojci, ja je zovem Lako. Joj, rek’o, Lako, idem tamo na Azurnu obalu, pa rek’o ne znam da li da idem, daleko je to. A ona meni kaže: ”Pa što ideš, evo ti ovde Rzav, vidiš koliki je pa se kupaj koliko hoćeš”! A, Rzav neki potok tu. Joj, bilo mi je simpatično. Bio sam ja na moru. Otac mi je umro 2010.godine, do 2017. godine nas je majka stalno vodila na more. Ne planiram skorije da idem na more jer sam od 10 dana 7 proveo u sobi. Bilo mi je dosadno. Sve isto. Plaža, krevet, to nije za mene. Za mene nije grad, ni stan - kroz osmeh je rekao Luka.

On je dobio priliku i da 25. maja bude gost na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

- Time mi je ukazana velika čast.. Ja sam bio odličan đak i mogao sam da upišem bilo koji fakultet, ali sam hendikepiran da ostavim dve kuće: jednu u selu, drugu na Zlatiboru. Ja sam jedina muška ruka u kući i malo sam sentimentalan prema majci i sestri, zato sam i upisao školu koja mi je blizu da bi mogao da funcionišem. Ali, velika mi je čast da su me iz tako jedne obrazovne ustanove primetili i rado ću se odazvati. Spremio sam prezentaciju i izlaganje i idem da predstavim svoju lepu zemlju pred studentima i drugim gostima - zaključio je Luka.

Bonus video: