"SINAN MI JE UMRO U ZAGRLJAJU" Ispovest udovice legendarnog pevača: Sabina otkrila sve o Sakićevim POSLEDNJIM DANIMA

Prvog juna navršiće se šest godina od smrti Sinana Sakića. Njegova udovica Sabina Sakić i dalje pati za voljenim čovekom. Ona je ugostila ekipu Kurir televizije u muzeju u Loznici posvećenom njenom suprugu. Ispričala je mnoge detalje iz njegovog života i otkrila kako su izgledali poslednji dani legendarnog muzičara.

- Ovde se fino osećam. Drago mi je što imam nešto ovako, to su sve uspomene - izgovorila je i skrenula pogled dok su joj oči bile pune suza. Bilo je jasno da joj suprug mnogo nedostaje.

- Kažemo vreme leči sve, to nije tačno. Samo u tom vremenu naučiš da prihvatiš da on više nije tu, ali ja smatram da je on uvek tu, da me posmatra. Tako nešto se ne leči, ali navikneš na to da nije tu - rekla je i nastavila:

- Fali mi njegova ljubav, pažnja, da je tu. Mnogo mi nedostaje. Kad sednem da ručam, kad legnem u krevet, nedostaje mi. Zato i ne ručam više za velikim stolom. Kud god da krenem, tu su uspomene. Nekad držim telefon noću uključen, pa bih da ga isključim, ali sve mislim da će me pozvati. Dešava mi se da nađem njegove košulje pa kažem "ja ovo nisam oprala", pa sednem i plačem jer se setim da neće doći.

Sabina se vratila u vreme Sinanove bolesti.

- Tužne su te stvari u vezi s njegovim lečenjem, i dalje mislim isto, da je bila nepažnja lekara. Posle svega toga ove druge trzavice nisam ni primetila, bila sam kao u polukomi.

Sinan je izdahnuo kod kuće.

- Pokidao je sve cevčice s vrata i tražio da potpiše da ide u svoj stan da bude s porodicom. Kod kuće smo spremili sve kao da je u bolnici. Lekari su dolazili svakog dana. Poslednjih dana nije toliko patio, nije imao specijalne bolove. Niko od nas nije očekivao da će otići. Umro mi je na rukama, u zagrljaju. Sakićeva kaže da su svi verovali da će Sinan ozdraviti.

- Imali smo plan da odemo u Tursku na transplantaciju jetre. Trebalo je ja da mu je doniram. Kad smo došli iz Tuzle, tamo je preživeo i kliničku smrt, otišli smo u Tajland, rekao je da će tamo da mu bude bolje. Imali smo indijskog lekara i biljne preparate, radio je jogu, meditaciju, trudio se. Posle je hteo da ide na neke nastupe, ugovorili su mu sa Sašom Matićem, Šabanom, bio je i sam jedno pet nastupa pred smrt. Uvek je govorio "ozdraviću". Imao je planove za turneje. U maju je zvao Baneta Obradovića da mu odredi u junu datum za Taš, a 1. juna je otišao. Ja kažem: "Bane, sine, on uopšte nije dobro", ali je hteo.

Sinanova smrt jako je pogodila Džeja Ramadanovskog.

- Najviše se družio s Džejom. On je mnogo patio. Pozove me tako u pola tri noću i plače. Navikli su bili jedan na drugoga. Mnogo mu je nedostajao. Žao mi je Džeja i Šabana, mladi su ljudi otišli - završila je Sabina, koja nas je sprovela i kroz svoj atelje, koji je prepun njenih slikarskih i vajarskih radova.

CELU ISPOVEST MOŽETE POGLEDATI DANAS U EMISIJI "PULS SRBIJE" NA KURIR TELEVIZIJI OD 12 SATI.

Ivan Gajić

Bonus video: