Muzičar i kompozitor, Ninoslav Ademović, prilikom gostovanja u domaćim medijima govorio je o svom životu, odrastanju i prvim muzičkim koracima.
Kroz njegovu bogatu muzičku karijeru sarađivao je 20 godina sa Šabanom Bajramovićem, 9 godina sa Goranom Bregovićem, a od Vladimira Putina je dobio orden.
Ninoslav je evocirao uspomene, prisetio se detinjstva o kojem je sa osmehom pričao i otkrio da nikada nije završio muzičku školu.
- Nisam završio muzičku školu. Nije mi bilo interesantno. Profesorka jedna me je iritirala, imao sam sve petice. Govorila mi je da ću biti jednog dana veliki umetnik i da moram da naučim da se izražavam dok sam ja tvrdio da umetnici govore kroz muziku, ali nije želela da razume. Tada sam rekao sebi: "Ma šta će mi muzička škola?" - započeo je Ninoslav i otkrio kako su izgledali njegovi prvi muzički koraci:
- Moji su mislili da prvo sviram violinu, ja sam iz Niša, tamo nije bilo nikoga da me nauči da sviram. Deda mi je tada dao harmoniku i ja sam malo po malo učio. Imao sam talenat, ali sam puno vežbao. Majka me je udarala sa metlom i govorila: "Dosta crni, ne mogu više da te slušam"... Znao sam po 12 ili 18 sati da sviram, da bih usavršio tehniku - priznao je Ademović.
Umetnik je progovorio o prvom honoraru, priznao šta je sebi priuštio, ali i svima iz svoje okoline.
- 12.000 dinara je bio moj prvi honorar na nekom rođendanu. Kupio sam toliko žvaka, sve su me obrazi bolelo koliko sam žvakao. U to vreme nije ih bilo nigde, ljudi su iz Bugarske donosili. Ja sam kupio brdo i delio po komšiluku - sa osmehom je rekao Ninoslav i prisetio se svog odrastanja:
- Deda mi je radio u fabrici gume, a 40 je svirao u jednom kafani. Majka je bila buržoazija... Mnogo smo imali lepo detinjstvo, nismo oskudevali ni za šta. Bili smo srećni i radosni. Lepo je bilo tada, danas se jedva skupimo, sinu se najavljujem i on meni, eto verujte...
NE PROPUSTITE
Bonus video:
