JULIJA BIKOVA OTKRILA SVE TAJNE ZABAVA! Krimosi su upali s puškama na svadbu, evo koji pevač je pomogao da izvuče živu glavu

Julija Bikova, estradna zvezda iz Bugarske, polako, ali sigurno osvaja srpsko tržište.

- Lepo zvuči to kada kažu kraljica veselja. To jeste tako. Ljudi su zadovoljni jer držim atmosferu. Moje pesme su za način života i veselja. Radim Bugarsku, Tursku i Grčku, ali Romi me vole jer kad počnem da pevam, odmah svi ustaju sa stolice i niko ne sedi do kraja zabave.

Upravo na takvim slavljima vas kite skupocenim satovima.

- To se često dešava. To je jedan šou. Oni žele da se pokažu među sobom i da naprave merak. Hoće da se vidi ko ima lepši sat.

Da li je neki ostao u vašem vlasništvu? - Nažalost, nije. Niko se nije setio da mi ostavi nijedan. Jednom sam rekla preko mikrofona: "Gospodo, pa ovo na mojoj ruci je teško preko 30 kilograma, makar jedan mi ostavite za uspomenu."Ali čim se šou završi, odmah uzimaju svoje satove i narukvice.

Koji je najveći bakšiš koji ste dobili? - Na početku karijere uzimala sam i oko 9.000 maraka, a imala sam i plesu grupu koja je išla sa mnom i oni su se kući vratili sa po 20.000 evra.

A sada? - Sada radim na fiksnu cenu. Zadovoljna sam jer pokrijem sve troškove i ostane za solidan život.

S kim ste sarađivali sa estrade i s kim se družite? - Dok je pokojni Šaban Šaulić bio živ, s njim sam nastupala baš dosta. On je u Bugarskoj bio krlaj, kao što je sad Šerif Konjević, koji je moj veliki prijatelj i saradnik. Nažalost, mnogi više nisu među nama. Džej mi je bio mnogo dobar prijatelj, Sinan Sakić, Mića Nikolić. Evo, njegov sin Saško je meni i Šerifu uradio hit duet "Moje milo". Profesionalac je kao njegov otac.

I vaš privatni život je interesantan. - Nemam mnogo vremena za sebe. U ljubavi sam srećna, ispunjena, ali o tome ne volim da govorim. Danas je ljubav, a sutra može to da pukne, bolje ovako da gledam svoja posla.

Kako vama izgleda estrada? - Poštujem sve kolege jer sam internacionalna pevačica. Govorim i pevam na sedam jezika. Prošla sam ceo Balkan i izborila sam se za svoje mesto. Kada sam se pojavila 2001. godine, izdala sam album za "Južni vetar" i bilo je teško jer je vaša publika slušala narodnu muziku, a orijentala, koji ja pevam, nije bilo u to vreme. Stvari su se promenile, sada svako drugi peva orijental. Prošla sam školu za izdržljivost, rat i učila sam mnogo od Zorice Brunclik, Snežane Đurišić i odrasla sam s njima.

Kakve anegdote pamtite? - Ima ih mnogo. O tome knjigu u nastavcima mogu da napišem. Prvi put kada sam otišla na romsko veselje u Parizu, radila sam dva dana. Bilo je preko 20 pevača. Usred veselja su upali ljudi s maskama da nas pljačkaju. Nosili su automatske puške. Od straha sam pala niz stepenice i polomila nogu. Enes Begović mi je pomogao da se izvučem i sačuvam živu glavu. Jednom je svadba bila otkazana na dan zabave. Mi pevači gledamo kako ćemo da se vratimo kući, kad ono posle pola sata našli novu mladu i nastavili smo da radimo.