Milena Dravić i Dragan Gaga Nikolić voleli su leta da provode u Crnoj Gori. Prvo im je oaza bilo malo primorsko mesto Rose, da bi poslednjih desetak godina života letnje dane i slobodno vreme provodili u Baošićima. Meštani ovog ušuškanog primorskog mesta imaju samo reči hvale za svoje poznate komšije.
- Vi ne možete da zamislite koliko su to bili divni ljudi. Fini, kulturni, uljudni. Prve godine kada su se doselili, mislili smo da su u turističkoj poseti, međutim brzo smo čuli da su nam komšije. Voleli su ujutru i predveče, kad nije jako sunce da sede na svojoj terasi. Njihov stan je ovaj na prvom spratu, direktno gleda u more. Vremenom smo se zbližili pošto smo, takoreći, prve komšije. Milena je jako volela smokve. Mi imamo veliki voćnjak sa smokvama. Moja žena je prvo samonicijativno donela i dala im jednu korpu. Bog zna kako su se oduševili. Insistirali su da plate. Ma ni govora da im damo za džabe. Nekako smo uspeli da ih ubedimo - započeo je komšija:
- Vremenom smo se baš zbližili pa smo znali ili mi da zasednemo kod njih ili oni kod nas u dvorištu. Baš smo se lepo družili. Predivni su ljudi, topli, fini. Sa Gagom sam znao nekad da nazdravim domaćim vinom uz masline. Toliko smo divnih priča čuli. To nam ostaje jedna predivna uspomena - ponosno ističe komšija i dodaje da je sada sve drugačije, pošto sada u Gagin i Milenin stan dolazi njena bratanica sa porodicom.
- Srećemo je često kada je ovde, Ali nismo bliski kao sa Gagom i Milenom. Prozborimo po koju, ono, standardno: "Dobar dan, kako ste?" Ona je ćerka Mileninog brata. Fini su jako ali se ne družimo. Posle njihove smrti dolazili su razni agenti, raspitivali se od koga da kupe kuću, jer bi mogli dobru cenu da dobiju za nju, mislili su da je cela njihova kuća a ne stan. Bili smo unutra puno puta. Ima pedesetak kvadrata. Lepo sređeno, sa ukusom. Baš su napravili bili pravu oazu - zaključuje komšija koji je zamolio da mu ne objavljujemo identitet.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
