ZASPAO ZA VOLANOM I PROBUDIO SE U PROVALIJI! Dejan Petrović preživeo JEZIVU NESREĆU: Spasao me SVETI ILIJA! STRAVIČNA ISPOVEST

Trubač Dejan Petrović danas slavi svoj sedmi rođendan! Upravo toliko je prošlo otkako je čuveni trubač doživeo tešku saobraćajnu nesreću. Samo puka sreća sačuvala ga je od smrti. On je zaspao za volanom 2017. godine i survao su autom u provaliju i zamalo upao u jezero.

Automobil je bio kompletno uništen, a Petrović se na današnji praznik Svetog Iliju,prisetio kroz šta je prošao:

- Slava dragom Bogu i svetom Iliji koji me sačuvaše, pa danas obeležavam sedmi rođendan okružen porodicom i prijateljima. Kao domaćin na Guča festivalu vas pozivam da dođete da zajedno slavimo život- napisao je muzičar na Instagramu.

Podsetimo, on je gostujući na televiziji objasnio kako se nesreća dogodila:

- Kupio sam novi auto i išao da ga pokupim na carinu. Bio sam već jako umoran jer smo prethodno imali svirke. Još sam u Čačku hteo da svratim na tehnički pregled i u poslednjem trenutku sam se predomislio i produžio za Užice. Da sam to uradio, ne bi mi se desila nesreća, ali sam žurio da vidim ženu i ćerku. Bio sam svestan da sam umoran, a taj dan je bio jedan od najtoplijih. Bilo je tri sata popodne i šiber mi je bio otvoren, a sunce mi je grejalo konstantno u glavu, te je to dodatno otežalo situaciju. U jednom trenutku sam shvatio da nemam snage da vozim i zvao sam suprugu i rekao joj da ću stati na pola sata, samo da dremnem. Čekao sam da izađem na proširenje gde je hlad i odspavam. Ulazim u tunel i kako spuštam telefon u tom trenutku zaspim. Ceo tunel sam vozio spavajući, a kad sam izašao samo sam produžio pravo na betonske stubove koji odvajaju put i provaliju. Prvo sam uzjahao te stubove i auto je prevagnuo na dole, prevrtao sam se četiri, pet puta a probudio baš u trenutku kad auto kreće da pada. Od tog straha sam uspeo da savijem volan, u glavi mi je bila samo ćerka Jovana, kako mi je žao što je više neću videti. Sećam se kako se prevrćem, oko mene se lomi drveće, puca staklo. To traje možda 10 sekundi, ali meni traje večnost i nikako da stane. U jednom trenutku sam molio boga da ne preživim, jer mi je bilo još gore što ću da upadnem u jezero, a imam ogroman strah od vode. Gore mi je bilo da umirem straha od vode, nego da poginem - rekao je Dejan i dodao:

- Zaustavlja me zadnje drvo i vidim da sam se stao pred samo jezero. A tu još nije ni voda, već glib i mulj, tu nema vađenja ako upadneš. Pokušavam da izađem iz auta, ali ništa ne reaguje. Sećam se da sam samo rekao, pomozi bože i kliknuo dugme za šiber. On se otvori i tako uspem da se izvučem iz auta. Pogledam pravo, vidim manastir i monahinje koje gledaju ka meni, ali me ne vide. Odozgo čujem glasove kako me dovikuju, odazivam se da sam dobro, međutim niko me ne čuje. U tom trenutku upadam u paranoju da sam kao u filmu umro, ali mislim da sam živ. Srećom imao sam samo masnicu i posekotinu. Tek kad sam izašao gore uz pomoć jednog čoveka, mene je pukao adrenalin da sam se sav tresao. Najveća sreća je što je iza mene išao moj prijatelj Borko, koji je video da sam sleteo, jer je dole ogromna provalija i ništa se ne vidi. On je zaustavljao ljude i govorio da sam sleteo, međutim odatle, koliko je strmo, ništa se ne vidi i ljudi nisu iz prve verovali.