"KOŠARKA JE ZA MENE LJUBAV, A NE DA MOJ TATA PLATI DA IGRAM" Toma otkrio zašto je odustao od sna, sa ovim olimpijcima je bio cimer

Toma Panić, maneken i bivši učesnik rijalitija Zadruga, godinama je prisutan u javnosti, ali nikada nije želeo da govori o svom privatnom životu i otkrije detalje detinjstva i prvih koraka po svetskim pistama najvećih brendova.

Panić nikada javno nije pričao o učešću u rijaliti formatu, turbulencijama u odnosu sa suprugom Nadeždom Biljić, a na loše komentare o njegovoj saradnji kao njenog menadžera nije se oglašavao.

Prvi put za Kurir, u velikom intervjuu evocirao je uspomene iz detinjstva i progovorio o velikoj ljubavi i snu kojeg se ipak nakon određenih okolnosti odrekao, košarci.

- Jako je čudno kako sam počeo da igram basket. Sa 13 godina sam počeo, a za manje od godinu dana sam ušao u Hemofarm. Trenirao sam od 8 -10 sati dnevno, toliko sam imaoo želju da uđem u Hemofarm, da je to bilo nezamislivo. Ljubav je bila toliko jaka, ta dečija ljubav, znao sam da budem u dva ujutru na košu. U Svilajncu sam prvi put počeo da treniram i naučio taj dvokorak, našao sam nešto kasnije broj telefona od trenera Hemofarma, zvao sam ga i rekao da želim da dođem na trening. Kada me je video na prvom treningu, nazvao me je pitbulom na terenu, to je ta volja i želja. Tada su u Hemofarmu bili Milutinov, Mitrović, Dangubić, Anđušić... Milutinov mi je bio cimer, u Vršcu smo bili zajedno u kući gde smo živeli. Jako korektan mladić, bili smo klinci tada...

- Nakon toga smo ušli u probleme kada sam se jako razočarao, jer za mene je košarka bila da igram, a ne da moj tata dođe i da novac da bih ja igrao. Tog trenera da vidim danas, ne bih mu se javio u životu. To ispijanje talenta iz mladih ljudi, činilo me je ogorčenim. Moj otac tada nije imao novca, ali i da jeste, sigurno ne bih platio da bih igrao - govorio je Panić iskreno i priznao da li se ikada pokajao zbog odluke da zauvek ostavi košarkašku loptu:

- Bio sam jedan od najtalentovanijih klinaca Srbije, za manje od godinu dana sam došao do kluba koji je tada bio u samom vrhu. Moram biti iskren, pokajao sam se zbog odluke koju sam doneo tada. Da sam tada imao ovaj mozak, možda bih drugačije postupio i taktički, ali eto. Imao sam prosek 30 poena preko na jednoj utakmici. Možda sam imao taj neki loš momenat, da je bio neki drugi trener pored mene, možda bih prosperirao...

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video: