ISPLIVAO BRENIN INTERVJU IZ 1982. GODINE: Ovako je govorila pre vrtoglave slave o porodici i odrastanju, evo šta znači Fahreta

Fahreta Jahić, poznatija pod umetničkim imenom Lepa Brena govorila je daleke 1982. godine za časopis "TV Novosti".

Šta ima u Brčkom?

- Sednem lepo kod mame, pa pričamo. Ona mi sve i šije. Sve što ja nosim delo je njenih zlatnih ruku. Zahvaljujući njoj, možda je nastao i taj moj imidž! Moja mama je fenomen: ja njoj samo nacrtam model, i ona sašije bez probe! Za mene nema butika, najviše volim ono što mama sašije. Željna sam domaćeg života. Moja mama meni kaže: "Budi pametna" i sve je rekla. Dobro znam šta to znači. Njene prijateljice i ja tako sednemo uz kaficu, pa raspravljamo o porodičnom životu...

Imate veliku porodicu?

- Sestra mi je udata, a brat je u vojsci u Somboru. Moja sestra ima zlatnu ćerkicu... Kad sam ja bila mala, stanem na sto pa recitujem: "Ja sam mala princeza..." Ali, nisam htela da deklamujem džabe, pa tata od "publike" počne da skuplja banke, "zarađivala" sam čak i po dinar za jedno veče.

A danas?

- Nema više toga. Sad je to mnogo skuplje! Meni, kad odem kući, kažu da sam se promenila. Jesam, razvio se moj poslovni duh. Nisam više devojčurak koji sedi u kafiću, pa u hotelu... Moje vreme sada ima drugu vrednost. Kad nemam poslovni motiv, ja ne izlazim. Sedim sa mamom i tatom...

Otac radi?

- Radi. Moji roditelji su mladi. Moj otac ima pedeset i tri godine, mama 47. Mislim da je porodični život vrlo važan. Udata žena i oženjen muškarac su mnogo stabilniji... To ja osećam. Mnogo se razlikuju od ovih ljudi koji nit su oženjeni, nit su očevi... Te žene što nisu udate i nemaju decu, one samo misle na izlaske, na oblačenje, kako će ih ko gledati, kako će ih ko videti... U stvari, ne znam ni sama. Pre sam volela da čitam knjige i mnogo sam čitala. Vezla sam goblene. Sad čitam posle posla da bih se smirila od one buke na bini. Ja sam na bini Lepa Brena, a privatno sam Fahreta.

Šta znači vaše ime?

- To je ime turskog porekla i znači nagrada ili pohvala. To sam slučajno saznala od jednog Turčina, dolazio je u Brčko i prodavao neke stvarčice, još pre dok je moglo tako da se prodaje. Mislim da to ime meni sasvim odgovara i ocrtava moju pravu ličnost. Ja sam mnogo ponosna na sebe. Ne cenim i ne poštujem nikog u životu koliko poštujem sebe. Nastojim da nikoga ne potcenjujem, spremna sam svima da pomognem - čak i bez obzira na to da li mi je neko odmogao - ali mnogo poštujem sebe.

Tako su vas učili?

- Odrasla sam u jednoj patrijahalnoj, muslimanskoj porodici koja je mnogo razmišljala o ugledu jedne devojke, o poštovanju devojke koja treba da bude žena i majka. Moje kućno vaspitanje odrazilo se na školu: bila sam super đak. Mislim da je moje ponašanje moglo da posluži za primer mnogim devojkama. Ali mi smo petočlana porodica, živeli smo od jedne radničke plate, moj otac je medicinski tehničar... Sa jednom takvom platom mnogo se teško opstaje, sve troje smo se školovali. Mi nismo želeli da budemo neko i nešto, već da završimo školu i da možemo da pomognemo svoje roditelje. Mi sa jednom takvom platom nismo mogli sebi da ispunjavamo želje, mogli smo samo da živimo. Snalazili smo se...

A Lepa Brena?

- To je imidž stvoren za šou biznis. To je odraz potrebe. Mislim da je narod osećao neku potrebu za nekom Lepom Brenom ili lepom Katom. Narodu je, jednostavno, trebao neko da se iskali. Mada, ja nisam svoj spoljni izgled koristila kao glavni preduslov da nešto učinim. Lepa Brena je "duge noge za igranje, vito telo za gledanje, belo grlo za pevanje, samo oči za plakanje..."

Kurir.rs/Nportal

Bonus video: