Frontmen "Riblje čorbe" Bora Đorđević preminuo je u bolnici u Ljubljani od posledica jake upale pluća. On je nekoliko dana bio na respiratoru, a godinama je bolovao od teške bolesti.
Roker je uvek bio otvoren i u javnosti je pričao bez ustezanja na brojne teme. Kao rođeni Čačanin isticao je da je i pored višedecenijske karijere imao tremu kada je nastupao u svom rodnom gradu.
Rođen sam u Čačku i bio sam veoma uzbuđen kada sam dobio priznanje počasnog građanina. Ja sam Čačanin na privremenom radu tamo negde napolju, svi mi koji smo van Čačka jednog dana ćemo se vratiti na padine Jelice da ostanemo zastalno u Čačku - pričao je svojevremeno u šaljivom tonu, a o pričama da je zaslužio da jedna od ulica u rodnom gradu nosi njegovo ime, rekao je:
To priznanje obično daju posthumno, a meni to posthumno ne znači mnogo, jer neću znati. Voleo bih da doživim tako nešto u Čačku. Doduše, imam nešto slično u beogradskom Zoološkom vrtu, tamo postoji staza koja se zove Borino sokače - rekao je tada Bora i dodao:
Velika je odgovornost svirati u Čačku, ja u svom gradu uvek imam tremu, pa i sada, u ovim godinama - objasnio je dodajući da je u Čačak doveo i čika Jocu Zmaja, člana benda koji se ne viđa često.
Tokom jednog koncerta u Čačku on je odrecitovao pesmu "Dve gitare", koju je uradio s pokojnim basistom Mišom Aleksićem, koja je rasplakala publiku stihovima, a koje je Čačanima ostavio u amanet kao svoju poslednju želju. Oni glase:
Moje telo pošaljite u Čačak, u Srbiju, u Ljubljani ostavite srce, neka bude tu. Ne trošite džabe pare, nisam tol'ko važan lik.
Bora je svojevremeno za Kurir progovorio o toj pesmi.
Ta pesma bila je neko vreme u Čačku hit. Biće zanimljivo kako zvuči danas posle pola veka. Čačak je za mene čista emocija. Recimo, danas sam od fotografa Voje Pešterca dobio fotografiju na kojoj smo Branković, Točak i ja, to je neprocenjivo.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
