POSLEDNJA ISPOVEST BORE ČORBE: Možda me nema u novom proleću... Ovako je pričao o bolesti i ljubavi sa suprugom

Bora Đorđević, frontmen "Riblje čorbe" preminuo je u bolnici u Ljubljani nakon borbe sa upalom pluća. Roker, koji se u poslednje vreme nije često pojavljivao u medijima, poslednju ispovest dao je autorki emisije "Ekskluzivno" na RTS Miri Adanji Polak. Oni su razgovarali početkom godine nakon što je Bora pobedio upalu pluća, koju je imao za Novu godinu, zbog čega je bio otkazan i nastup u najluđoj noći.

Bora Đorđević je tom prilikom pokazao tetovažu s likom njegove supruge Dubravke, koja je bila s njim do poslednjeg trenutka.

- To je Dubravka, ona ne voli da se slika. Pošto je uvek prisutna, sa mnom, onda je tu. To je slika sa koncerta, gde me sluša zaneseno. Razgovor je vođen u Ljubljani, u koju se Bora svojevremeno preselio zbog ljubavi sa suprugom Dubravkom.

- Da, zbog ljubavi isključivo. To kod nas starijih ipak postoji, kod klinaca danas ne znam. Ma postoji sigurno, ali odumire, sve manje i manje. Ja se osvrćem, svakom je njegova mladost lepa, ali ja imam i lepu starost. Ovde uživam, mada na tom novom albumu biće jedna lepa pesma koja otprilike objašnjava sve. Album se zove "Ljubav i smrt" - rekao je pa uzeo telefon kako bi pustio pesmu koja se zove "Zaista ne volim što starim".

Voditeljka ga je tada upitala kada je primetio da stari, ali je Bora kao i uvek imao spreman odgovor:

- Ja uopšte nisam primetio da starim, ja sam još u pubertetu, ali me činjenice negiraju, kad su počeli da mi se kvare delovi - bio je duhovit čuveni roker, pa se iz njegovog telefona začula pesma: - Zaista ne volim to što starim, postajem matora lenština, ne živim, samo životarim i patim od raznih boleština. Ovde se osećam kao i svi stranci, dok zadnje dane odrađujem, sve ljude držim na distanci i samom sebi dosađujem. Gledam sutra i ne vidim sebe, možda me nema u novom proleću, osim ako se ne probudim kraj tebe. Tebe sam voleo, volim i voleću - otpevao je Đorđević. Miru Adanju Polak je zanimalo kako je odlučio da se preseli u Sloveniju, da li je odluku donosio postepeno.

- Ma kakvi pomalo, to je bilo jasno odmah u polazu. Čim sam upoznao moju Dubravku, to je bilo to. U Mariboru, na katolički Božić i to je bilo to. Pozvao sam je da dođe u Beč, pa je ona došla u Beč, pa sam ja došao u Ljubljanu s namerom da ostanem dan, dva, a ostao sam sedam dana, a onda sam počeo da ostajem. Tako je to počelo. Bilo je jasno da pored nje mogu da živim i da dišem. Da nisam došao verovatno bih se ugasio negde usput. Stvarno tako mislim jer sam suviše divljao. I to ima svojih dobrih strana, ali sam malo preterivao.

Na pitanje da li su drugi mislili da preteruje ili je on sam mislio da je tako, rekao je: - Teško je reći, shvatio sam kada su počeli da prestaju da mi rade pojedini delovi, a nije bilo rezervih delova, onda sam primetio da bi bilo dobro da idem na generalnu - našalio se.

Tada je priznao da nije odmah reagovao na signale. - Ne, naravno da sam se zapustio, to je toliko logično. Čovek prvo pomisli teraću dokle mogu, valjda ljudi kao ja, idem pa dokle stignem, ne zabrinu se uopšte. Sada znam pored koga sam, s kim živim i ko me voli i da ima smisla truditi se da potraješ što duže da bi ta ljubav potrajala - rekao je i onda istakao da je svestan koliko ga ljudi vole i da u skoro pola veka karijere ima ljudi koji ih stalno prate.

- Postoji jedan dečko koji živi u Mariboru pa se pojavi na koncertu u Ljubljani. Sad se preselio na neko ostvo u Nemačkoj i da bi došao na koncert "Riblje čorbe", a došao je baš u Beč, mora da pređe 1.500 kilometara. Fanovi iz Hrvatske dolaze organizovano, odakle hoćete. Prate nas, to su ljudi koji tetoviraju znak "Riblje čorbe" na telu, gutaju svaku reč, oni će slušati ove pesme. To je ta ljubav, to je to poverenje.

Mira Adanja Polak je konstatovala da Bora u stihovima napiše sve ono što bi ljudi međusobno jedni drugima rekli.

- Da, samo ja to uobličim. Ima i onih koji kažu: "On je to napisao, to bih mogao i ja". Pa napiši, brate, ko ti brani. Ali to ja shvatam kao kompliment, da govorim njihovim jezikom i da se razumemo.

Bora je otkrio o čemu misli pred spavanje.

- O spavanju. Nema pravila. Kada bih vam rekao šta me uspavljuje, ne biste mi verovali. Turske serije, da li sam toliko ostario da to gledam. Upoznao sam kod Kusturice u Drvengradu neke ljude koji prave turske serije. Pojavila se grupa turskih glumaca i režisera i onda su oni malo zalutali na "Kustendorf", bili su mi simpatični pa sam im pomagao da uđu na zatvorene projekcije. Raspitali su se ko sam pa smo se dogovorili da se pojavim u jednoj epizodi turske serije. Nisam uspeo to da realizujem i to mi je i dan danas žao. Zamislite ljude u Srbiji kada bi se moja glupa faca pojavila u turskoj seriji i kazala bar jednu rečenicu. Na pitanje kako je rekao je da je jako dobro.

- Ne mogu preterano da se bavim sportom, ali je najbolje kada se popnem na binu, to je kao da se prebacim na drugi kanal. Malo se vučem, onako polako idem, veći mi je problem da se popnem na binu nego da otpevam koncert. To sam neki drugi ja. Posle koncerta sam ispražnjen, ali srećan na neki fin način. Dao sam sve od sebe. Imamo mi neka pravila koja smo uveli pre 45 godina, svirali mi u bilo kom selu ili u Njujorku, Vašingtonu, Sidneju, Melburnu, Londonu, Parizu, mi moramo imati isti odnos prema ljudima koji su došli. Drugo pravilo je bilo ih na koncertu pet, 50, 50.000, 500.000 mi moramo imati isti odnos jer poštujemo sve te ljude. To nas je održalo sve ove godine. Jedino tako ima smisla.

Na voditeljkinu konstataciju da nije kod svih tako, rekao je:

- Pa nije. Ima ljudi koji počnu da se bave ovim poslom i odmah razmišljaju koliko ću ja da zaradim od ovog sr***, to su sve pogrešni rezoni. Sviraš zato što voliš, a pare će valjda doći, ako dođu. Ja i dan danas to volim, iako sam u penziji. Ako ne bih radio, pevao, bolje da me nema.

Bora Čorba u svakom trenutku misli na svoju suprugu, a to se videlo u ovom intervju kada je rekao da mu je sigurno žao što Dubravku nije upoznao ranije.

- Zajedno smo deset godina, sada imam 71. Bio sam dečkić - našalio se muzičar, pa rekao:

- Ko je hteo da me upozna, mogao je. Ima ljudi za koje mislim da me poznaju, a ima i gomila ljudi koji me površno shvataju kao klovna i zabavljača. Ja sam s vremenom stekao neko bolje mišljenje o sebi. O životu u Ljubljani u odnosu na Beograd je rekao:

- Potpuno je drugačije. Ovde kada me neko zaustavi kaže: "Izvinite, gospodine Đorđeviću, da li biste bili ljubazni, izvinite što vam oduzimam vreme, da li biste bili ljubazni da se slikate sa mnom", Kažem naravno, onda dođem u Beograd gde mi kažu: "Gde si bre ti, aj se slikamo". Valja jedno i drugo. Drugi je mentalitet, drugačiji način razmišljanja, a čovek se navikne i na jedno i na drugo. Ja sam se navikao da kupim g**** iza kera, čak sam napravio i pesmu "Napravila Lara od mene g******".

Bora je ubrzo rasplakao Miru Adanju Polak jednom baladom:

- I kada nestanem, naći ću način kad vidim da si pala u krizu. U tvom životu, da budem način, da ti se nađem da budem blizu, da ti se nađem da budem blizu, pogledaj u oči našeg malog psa, duboko u njima sakriću se ja, pogledaj u oči našeg malog psa. Moram na jedan poduži izlet, vraćam se sigurno, to nije problem, ma to je rastanak samo na izgled, zato bez suza kad jednom odem. Pogledaj u oči našeg malog psa, duboko u njima sakriću se ja, pogledaj u oči našeg malog psa...

Bonus video: