Kolege zaboravile Lazu Ristovskog
Na Novom groblju juče je održan petogodišnji pomen nekadašnjem klavijaturisti grupe Bijelo dugme Lazi Ristovskom. Pored spomenika je nemo, sa suzama u očima, stajala njegova majka Radmila. Tu je bila i njegova ćerka Sandra, bliski rođaci i nekoliko prijatelja. Od kolega niko. To što nijedan njegov saradnik nije došao da obeleži pet godina otkako je umro povredilo je njegovu majku.
- Živim zbog svog pokojnog sina. Kad bi me video ovako uplakanu i bespomoćnu, rekao bi mi: „Mama, kakav si ti slabić“ - sa suzama u očima za Kurir priča gospođa Ristovski.
Ona se i danas teško miri sa činjenicom da njenog sina više nema.
- Teško mi je, on je bio moj jedinac. Stalno mislim na njega i pitam se zašto je život tako surov. Moj Laza je bio odličan sin, dobar muž svojoj bivšoj ženi, najbolji otac i perfekcionista u svom poslu. Njemu je muzika bila sve, živeo je za nju. Često se setim vremena kad je išao u školu, pa kad uradi domaći zadatak, sedne za klavijaturu i do dva sata iza ponoći svira i peva. Njegove instrumente sam čuvala jedno vreme, a onda sam ih poklonila muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ u Kraljevu. U početku su Lazine kolege zvale da pitaju kako sam, ali se već dugo niko više ne javlja, osim Duleta Jovanovića i Nikole Čuturila. Šta da radimo, živimo kako moramo i kako nam je suđeno - kaže na kraju Radmila.
Đorđe David tvrdi da bi sigurno prisustvovao pomenu da je za njega znao.
- Da me je neko obavestio, došao bih. Stvarno nisam znao. S Lakijem sam imao lep odnos. Nekoliko dana pred njegovu smrt bili smo nerazdvojni - rekao je Đorđe David.
Bori Đorđeviću žao je što nije prisustvovao pomenu svom kolegi:
- S Lazom sam se družio i imali smo odličnu saradnju. Bio je izuzetno dobar muzičar. Na groblje nisam mogao da odem jer sam bio van Beograda.
"PONOSAN NA ČINJENICU DA U PREMIJERU ORBANU IMAMO ISKRENOG PRIJATELJA" Predsednik Vučić se oglasio iz Budimpešte posle sastanka s mađarskim premijerom (foto)