Pevačica za bosanski magazin dala intervju u kojem se zgražava nad svojim narodom

Čega se pametan stidi, tim se JK ponosi!
Jelena Karleuša bosanskom magazinu Azra dala je intervju u kojem se javno zgražava zbog navodnog licemerja i sveopšte malograđanštine srpskog naroda. Prenosimo deo razgovora.

- Sigurno nisam prosečna i sigurno je da ovo što radim, što je meni normalno, što sam ja, nekom drugom je misaona imenica i možda to nikada ne bi mogao da radi. Ali to je ta različitost koja zvezde deli na velike i male. Izborila sam se da moju glavu tako lako ne mogu da skinu. Pokušavaju, ali ne mogu.

♦ Mnogi ćute i plaše se da javno negoduju kao vi.
- Šta znači plašiti se? Dokle više ti strahovi i ti malograđanski stavovi? Šta, treba da ćutim i jedem gov.. a? Govorim ono što osećam. Znam da je to pogubno za mene, znam i da mi je oduzelo publiku, pogotovo u Srbiji. Kritikujem jedan grozan nacionalizam koji je na vlasti u Srbiji, neke ljude koji su za naš narod mnogo loši, jer našem narodu su uvek najgori bili najveći uzori i najveći idoli i najveći heroji.

♦ Na Tviteru ste 11. jula napisali: „Godišnjica masakra u Srebrenici. Zašto smo dopustili da se to desi? Bezumlje, mržnja, ljudi zveri. Žrtve nemaju nacionalnost. Ne ponovilo se“. Je li to bilo mudro, pametno?
- Ne znam kako nije bilo mudro i pametno?!

♦ Zbog kritika koje ste pretrpeli nakon toga.
- Da, ali kada me tako pitate, onda me dovodite u situaciju da pomislim šta nije u redu s vašim načinom razmišljanja. Razumela sam pitanje i samim tim što su ljudi šokirani nečim što treba da bude normalno, neka ovo bude moj odgovor: ne znam šta treba da objasnim u tom gestu, šta im je čudno, koji deo im tu nije jasan? Osudiš zločin, normalno. Uvek! Kada si skot, svi te kapiraju na pravi način, a kada si čovek i kada imaš ispravne stavove, stalno nešto moraš da objašnjavaš. To je problem ovih prostora.

(R. S.)


Prešli ste preko naših zločina!

♦ Zašto volite Bosnu?
- Generalno volim dobre, otvorene, srdačne, velikodušne ljude. Samo veliki, kvalitetni i dobri ljudi mogu da pređu preko strašnih stvari u životu. Jer, da je neko moj grad bombardovao, ne znam... tri-četiri godine, da je meni poubijao sve, ja ne bih mogla.