Jimou predviđa: Kustendorf najpoznatija manifestacija u svetu

Smisao ovog festivala je da pokaže da film pripada mladima i da ih inspiriše da se posvete filmu i rade naporno na tome, primetio je priznati reditelj

"Od (Emira) Kusturice sam čuo juče da, kada je bio student, veliki uticaj na njega imao je neposredan kontakt sa značajnim autorima, i to želi da omogući novim generacijama ovim festivalom. Zato me je hrabrio da dođem na festival i sretnem se sa mladim rediteljima licem u lice", rekao je Jimou.

"Smatram da je moja obaveza i odgovornost, ali i svih drugih autora da hrabre i podrže mlade. U Kini postoji izreka da sve što leti poput lepe male ptice, leti i ka tvom domu, što znači da je umetnost namenjena svima, a ne samo povlašćenima. Smisao ovog festivala je da pokaže da film pripada mladima i da ih inspiriše da se posvete filmu i rade naporno na tome", primetio je priznati reditelj, kome je osnivač Kustendorfa Kusturica sinoć uručio Nagradu za buduće filmove.

On je Kustendorf opisao kao poseban i jedinstven festival, drugačiji od svih ostalih i predviđa da će za 10 do 15 godina postati najpoznatija filmska manifestacija u svetu.

"Festivali su inače vrlo komercijalizovani i svi brinu samo o reklamiranju. Ovde je suprotno tome, okruženi ste prelepom prirodom, nalazite se na izolovanom mestu i svi su ovde kao velika porodica, ljudi se zabavljaju i opušteni su, zaista je drugačije", ocenio je Jimou.

On je rekao da je posebno zaintresovan da čuje šta imaju da ga pitaju studenti koji borave na festivalu i da mu je želja da im poruči da "filmovi, umetnost uopšte, povezuje ljude".

"Iako dolazimo iz različitih zemalja, kultura, pripadamo različitim rasama, emocije su svuda iste i filmovi zapravo izražavaju ljudske emocije i zbog toga nas oni ujedinjuju", naglasio je Jimou.

Smatra da je najveći izazov za današnje autore kako pronaći balans između komercijalnog i umetničkog aspekta filma i kako ih spojiti.

"Možete da snimate samo umetničke filmove, ali da li će ih publika prihvatiti je druga priča. Kod komercijalnog filma samo želite da zaradite novac i da vas najšira publika prihvati. Naći balans između ta dva je najteža stvar. Svake godine imate otprilike dva ili tri filma koja mogu da se pohvale da su uspeli u tome. Ja i dalje radim na tome da pronađem taj balans", rekao je Jimou.

Režirao je i operu, balet, mjuzikl, ali najteža mu je bila ceremonija otvaranja Olimpijskih igara.
"Sa tehničkog aspekta ništa se ne može porediti sa režiranjem ceremonije otvaranja Olimpijskih igara, ali sa umetničkog svaki film predstavlja izazov. Najteže je napraviti dobar film koji će dirnuti srce ljudi. Kako iskoristiti umetničku formu, preneti svoja osećanja i učiniti da ih drugi ljudi razumeju i prihvate, i dalje je za mene najteže", ispričao je reditelj, dodavši da će mu i u budućnosti izazov biti da svojim ostvarenjem dirne publiku.

Kaže da se najviše u filmovima fokusira na muziku i boju, jer tim elementima najbolje povezuje ljude.
"Ljudi u drugim zemljama ne razumeju jezik kojim se govori u filmu, ali svi reaguju na boje i zvuke i kada imate muziku, kao sinoć na otvaranju Kustendorfa, reči vam i nisu potrebne. Zbog toga se najviše fokusiram na ta dva elementa u svojim ostvarenjima, jer oni najbolje povezuju ljude u svim zemljama", objasnio je Jimou.

Na pitanje šta se promenilo u kineskoj kinematografiji od vremena kada su njegovi filmovi "Đu Dou" (1990) i "Podigni crvenu svetiljku" (1991) bili zabranjivani u Kini, Jimou je konstatovao da se kinematografija u njegovj zemlji menja i sve više otvara ka svetu.

"Kineska ekonomija se ubrzano razvija, društvo postaje liberalnije za domaće filmove. U narednih pet godina Kina će imati drugo po veličini filmsko tržište u svetu. Nadam se da će se snimati sve više dobrih filmova u Kini", rekao je Jimou.

Jimou je danas održao i radionicu za studente i mlade autore nakon projekcije filma "Nijedan manje". Interesovanje studenata je bilo veliko, a Jimou je bio više nego raspoložen da odgovori na sva njihova pitanja.