Markovićka i Božinovska žestoko se posvađale i počastile sočnim uvredama

Puklo prijateljstvo.
Goca Božinovska sasula je Zorici Marković u lice sve ono što ostali farmeri ne smeju. Ona nije mogla da prećuti to što je njena koleginica napadala Ljubu.

Goca: Praviš, ženo, spletke. Ideš od ćoška do ćoška i zavađaš!
Zorica: Šta si ti ovde? Unprofor? Ko tebe šta pita, majke ti?
Goca: Ne mogu, ženo, više da te podnesem. Govoriš Ljubi da je trandža, možda i mi nekome ličimo na trandžu.
Zorica: Možda, pogledaj sebe. Ja ne ličim.
Goca: Odlično, ti ne ličiš. Ti si lutka iz kukuruza. Ti si lepotica. Pa, kako možeš to da joj kažeš, lepa devojka. Od onako dobre žene, ja te sad ne prepoznajem.
Zorica: To je zato što ste svi govna. I ti si govno.
Goca: Ma ti si govno najveće, budalo! Ti si govno jedno bezobrazno. Najveće govno ovde na Farmi. Pljunula si čoveka u facu, sram te bilo. Bilo me blam onde da stojim i da kažem da si mi koleginica.
Zorica: Ko tebe dira, ženo? I ti si dvolična pi.ka kao i oni.
Goca: Ma, ti nisi ona Zorica koju ja znam.
Zorica: Ja sam uvek ista Zorica. Ti mene nisi videla trideset godina zato što sam ja za vas uvek bila seljanka. Tvoje društvo me tako gleda. Potcenila si moj restoran. Zvala sam te nekoliko puta. Ne foliraj se.
Goca: Ženo, skloni se od mene, neću s tobom da se svađam.

(G. D.)