Do kraja godine trebao bi biti gotov 14. studijski album Zdravka Čolića na kojem radi u Velikoj Britaniji. U pauzama snimanja najradije odlazi u bioskop, na koncert ili šeta

U jednom od najboljih studija na svetu, londonskom Strongroomu, Zdravko Čolić sa proverenom ekipom završava novi album.

Poput Robija Vilijamsa, Erika Kleptona, Petera Gabriela i mnogih drugih vrhunskih britanskih i američkih pevača, i jedan od najtiražnijih izvođača na području bivše države radi u najboljem svetskom studiju. Čola je u Londonu sa svojim producentima, Nikšom Bratošem i Vojom Aralicom, a u studiju provode po desetak sati dnevno te su potpuno posvećeni poslu.

"Zna se da je London centar sveta što se tiče muzike, a Zdravko želi svojoj publici da da kvalitetan i svetski zvuk", objašnjava menadžer Adis Gojak Čilićev.

Pevač je prošla tri meseca neprekidno radio na novim pesmama za 14. studijski album koji publika može očekivati već sredinom septembra ove godine. Jako ga raduje materijal sa novog albuma, kao i boravak u prestolnici Ujedinjenog Kraljevstva.

Čolić, Aralica i Bratoš smešteni su u hotelu u blizini studija koji se nalazi nedaleko od Springfield parka, u elitnom delu severnog Londona. Studio Strongroom jedna je od nekoliko poslednjih studijskih oaza u Londonu u kojima se albumi realiziraju po staroj formuli, a pevačima je sve na raspolaganju.

U londonskom kompleksu Strongroom, koji postoji od 1984. godine, postoje četiri velika studija za snimanje, osam studija za remiks i postprodukciju i veliki bar i restoran. Kažu da je atmosfera u studiju sjajna. Retke trenutke odmora trojica prijatelja provode u razgledanju britanske prestolnice.

"Kada se radi album, tempo je vrlo naporan, a slobodno vreme se najčešće provodi u šetnji ili na ručku sa prijateljima" - govori Adis. Zdravko voli da ide na poneki koncert, a u Londonu uvek koristi priliku da pogleda neki novi film iz američke i evropske kinematografije.

London za Čolu nije nepoznata adresa. Pevača za taj grad vežu mnoge uspomene još od 1975. godine kada je tamo završio album “Ti i ja“, a potom još pet nosača zvuka. Među njima je i prethodni album “Kad pogledaš me preko ramena” (objavljen 2010. godine), koji je sniman u studiju Metropolis, i album “Zavičaj” iz 2006. godine koji je snimio u studiju Petera Gabriela. Budući da je mala verovatnoća da sretnete nekoga od poznatih svetskih faca, jer su termini snimanja unapred dogovoreni i raspoređeni, Čola je ipak imao sreće i priliku da lično sretne i upozna Petera Gabriela. Popričali su o nekim zajedničkim temama, a Peter Gabriel se među ostalim zanimao i za situaciju na Balkanu.

Nakon 40 godina usješne solističke karijere, Zdravko Čolić može se pohvaliti s nekoliko miliona prodanih ploča, nekoliko hiljada koncerata pred prepunim dvoranama i stadionima i pregršt evergreen hitova. Godine 1969. postao je pevač grupe Ambasadori, a neko vreme pevao je i u Korni grupi.

Prva solistička pesma koju je otpevao bila je “Sinoć nisi bila tu”, pesma Kemala Montena (koja je prvobitno bila namenjena Josipi Lisac), s kojom je 1972. godine odneo prvu nagradu za interpretaciju na sarajevskom festivalu Vaš šlager sezone. Ubrzo je krenula i njegova međunarodna karijera. Na Opatijskom festivalu pobedio je ponovno s pesmom Kemala Montena “Gori vatra”, s kojom se automatski plasirao za pesmu Eurovizije. Plasman u Luksemburgu nije bio uspešan, završio je na pretposlednjem mestu, ali je firma Warner Brothers s Čolićem potpisala ugovor. Za njih je snimio četiri singla, dva na nemačkom i dva na engleskom jeziku. Budući da se na estradi našao vrlo rano, već sa 17 godina počeo je da zarađuje.

"Finansirao sam sebe, davao svojima, a bilo je uvek i za društvo. Znao je da ode ceo honorar, ponekad i više. Zavisi koliko je bilo ljudi. Mislim da je to stvar sredine u kojoj sam odrastao. Retko će koji Bosanac izaći, a da ne može počastiti. Ako nema novca, radije će ostati kod kuće. Imao sam, trošio i nikad zbog toga žalio", izjavio je Čolić.

Na jugoslavenskoj turneji 1978. godine s njim su nastupale i čuvene Lokice te su se ti spektakli nazivali “putujući zemljotres”.

Razgolićene plesačice, zgodni pevač obučen kao svetska zvezda i hrpa hitova prodrmali su Jugoslaviju. Od 1984. do 1988. godine privremeno je prestao da peva i posvetio se privatnom biznisu (u Sloveniji je s Goranom Bregovićem pokrenuo privatnu izdavačku kuću Kamarad). I pored velike popularnosti uvek je bio nezanimljiv za tračerske rubrike, nije imao mrlju na karijeri. Nikad se nije bavio estradnim spletkama niti je ikad rekao ružnu reč o bilo kom kolegi. Za njim su ludovale sve žene bivše Juge, ali Čolić nikad nije “šetao” sa pevačicama i starletama. Nikad se nije smatrao zavodnikom. U životu je imao, znao je da kaže, tek tri duže veze od kojih je jedna brak sa suprugom Sandrom.

"Imao sam divnih trenutaka, susreta pa i kratkih veza koje su ostavile pečat. To je moj temperament. Odvojio bih jedno od drugog, te tri duge veze od strasti. Možda su mi čak draže te ‘blic’ veze. Ponekad bih se osećao kao da smo proživeli ceo život u tih nekoliko sati", rekao je.

Iako su kritičari često osporavali kvalitet njegovih albuma, ali ne i njegov pevački talenat, i glavna su im zamerka bili folk motivi koje Čolić voli jer se smatra “narodnim pevačem”, publika svaki njegov novi album dočekuje s oduševljenjem. Zahvaljujući svom besprekornom vokalu, Zdravko Čolić je uvek ostajao svoj.

Svaki novi album prilika je za prisećanje na njegov minuli rad, na sentimentalni put u neka lepša vremena. Upravo takav, najavljuje iz prestolnice Velike Britanije, biće i ovaj koji upravo završava.