Doktor Aleksandar Šibul kaže da osoba bliska pevaču treba da ga uceni ili mu zapreti jer drugačije neće pristati na lečenje, i da je njegov osnovni problem negacija bolesti
Ne propustite...Opasnost na putuJAČI OD ZAKONA: Vlado Georgiev šest puta uhvaćen pijan za volanom!
vlado-georgiev.jpg

Vlado Georgiev boluje od alkoholizma, ozbiljne bolesti zavisnosti, koja se leči psihoterapijom i lekovima.

Pošto pevač očigledno odbija da prihvati tu činjenicu, hitno mu je potrebna pomoć. Stručna, ali najpre ljudi iz njegovog okruženja koji ga vole jer je potrebno motivisati ga da se leči, tvrde stručnjaci.

- Vlado Georgiev je alkoholičar, i to je jasno! Njegov osnovni problem je negacija bolesti, kao što je u 99 odsto slučajeva. Za takve osobe najbolja je jednomesečna hospitalizacija u Palmotićevoj (Dnevna bolnica za bolesti zavisnosti, prim. aut.), a posle toga 11 meseci grupne terapije. Za to vreme se uzimaju tablete, koje zavisniku daje osoba od poverenja i one isključuju alkohol. Njemu treba neko blizak da ga uceni ili da mu zapreti jer drugačije neće pristati da započne lečenje - kaže psiholog Aleksandar Šibul i nastavlja:

- Osnovni faktor je motivacija. Vladini incidenti su ciklični, ali on nije svestan toga šta radi. Kad bi priznao, to bi značilo da ulazi u proces lečenja. Alkoholičarima su neuroni trajno oštećeni, tako da potpuno izlečenje ne postoji, samo zalečenje. Trebalo bi stalno da bude pod nadzorom, kad ponovo bude hteo pijan da sedne za volan, neko treba da mu uzme ključeve od auta. Nije on bahat, on je bolestan - zaključuje Šibul.

M.K.V - Z.M.

vlado-georgiev.jpg
Zorana Jevtic 

Georgiev jedno priča, drugo radi

Vlado Georgiev je posle smrti prijatelja Nebojše Saveljića Nebe iz grupe Montenigersi, zajedno s Nigorom, osmislio kampanju „Ne brže od života“, koju su podržale brojne državne institucije. Napisao je i kompoziciju koja apeluje na vozače da vode računa dok su za volanom. Iako je kroz pesmu pozvao na bezbednu vožnju, u praksi radi sasvim druge stvari i svojim primerom pokazuje kako čovek ne treba da se ponaša u saobraćaju.

Jasna Kekić, neuropsihijatar: I porodicu treba uključiti u lečenje

- Alkoholizam je bolest koju ljudi negiraju ili umanjuju njen značaj. Lečenje dođe kasno, tek onda kad se desi neki problem. Srž problema je što je alkoholičare teško naterati na lečenje, a uspeh izlečenja upravo zavisi od toga da li su sami doneli tu odluku, da li su svesni problema i da li učestvuju u njegovom rešavanju. Uspešnost lečenja po nekom nalogu, na primer sudskom, jeste minimalna. Bez ličnog angažovanja to teško ide. Alkoholizam se tretira psihoterapijom i lekovima, a veoma je bitno da svi članovi porodice pacijenta budu uključeni u lečenje jer se radi o familjarnom obrascu. Često porodica ima visok stepen tolerancije prema alkoholizmu, veoma liberalan, tolerantan stav prema tome šta je alkoholičar, i to pod parolom svi piju. Nije redak slučaj da se radi o oponašanju nekog ranijeg modela ako neko u porodici već pije. Isto tako, iza toga može da stoji neki drugi psihički problem, tipa anksioznost, depresija, brze smene raspoloženja, bipolarni poremećaj... Uvek je pitanje da li je sam alkoholizam bez udruženih psihičkih poremećaja.

Damir Okanović, komitet za bezbednost: Vlado, uvidi grešku i javno se izvini!

- Mnogo mi je žao što je Georgiev, koji je začetnik kampanje za bezbednost u saobraćaju, pokazao ovako nebezbedno ponašanje u saobraćaju. Kao jedan od prvih boraca za tu ideju uradio je nešto potpuno suprotno i upustio se u vožnju pod dejstvom alkohola. Kao učesnik prve takve kampanje, koja je bila vrlo značajna, ima neku vrstu obaveze da se odgovorno ponaša i ovo mu ne priliči. Mora da reaguje. Nadam se da je uvideo grešku. Očekujem da javno prizna da je pogrešio jer bi jedino tako povratio svoj prethodni autoritet, a time pomogao i svima nama - kaže Damir Okanović.

aleksandra-jankovic.jpg
Marina Lopičić 

Aleksandra Janković, psiholog: Prijatelji, ako ga volite, pomozite mu!

- Očigledno je da Georgiev ima problem s alkoholom, i to nije od juče. Nije svestan svog problema. Ovo bi mogao da bude apel okolini da ga na neki način sankcioniše jer je njegovo ponašanje autoagresivno, osim što je nezakonito. Ljudi koji ga vole najpre bi trebalo da učine nešto. I on sam ima nesvesnu potrebu da mu se pomogne. Kad bi zakonski bio prinuđen na lečenje, to ne bi onda dovelo do pravog rešenja jer bi to bilo samo u maniru dok traje sudska mera, traje i apstinencija. Tim pre što je on buntovnik, pa bi prvom prilikom, iz inata, opet nešto zabrljao. Zbog toga s njim treba oprezno. Iza alkoholizma uvek stoji neki drugi problem, koji bi trebalo lečiti. Onaj ko govori protiv Kurira nije mu pravi prijatelj jer da to Kurir nije uradio, šta bi čekali, da se zakuca u prvu banderu?!