"U "LUDILO MOJE" SU ELEMENTI IZ JOVANINOG ŽIVOTA, MARIJA ŠERIFOVIĆ JE VAŽAN DEO PRIČE" Bane Opačić otkriva kako je nastao Pajićkin hit: Napisao sam je na Kubi!

Bane Opačić autor je brojnih hitova. Poslednji u nizu "Ludilo moje", kojim se Jovana Pajić vratila na estradu, mnogi već smatraju hitom godine. U intervjuu za Kurir kompozitor i tekstopisac objašnjava kako je numera nastala tokom letovanja na Kubi, priseća se prijateljstva i saradnje s pokojnim Darkom Radovanovićem, a otkriva i ko je od pevača najzahtevniji.

Gde nalaziš inspiraciju za svoja dela? Ima li istine da te supruga Nina dosta motiviše?

- Nina je moja večna inspiracija, poslednjih godina mi je neophodno i njeno fizičko prisustvo dok stvaram jer se toliko dobro poznajemo da znam po nekim sitnim mimikama lica, očima, jesam li napisao nešto vredno ili nešto vanredno. Puno pričamo o svemu i tek kada sam ukrstio dve perspektive pogleda na ljude i život, njenu i moju, nastale su neke od mojih najlepših pesama.

Snimaš kavere svojih pesama u kojima si dao šansu mladim pevačima...

- Reč je o sjajnom projektu koji sprovodim zajedno s Jocom Savićem i njegovom "JM produkcijom". Mojih 38 autorskih pesama je dobilo potpuno nove, akustične aranžmane. Jako sam se posvetio tome da svaka pesma dobije neku novu emociju i energiju, a ekipa pevača koju sam izabrao za ovaj projekat je sjajna. Divni ljudi i sjajni pevači, svako sa svojom osobenošću. Veoma se radujem početku objavljivanja pesama, a plan je da krenemo od 1. oktobra.

Kako si pronašao slepog dečka Ognjena, kojem si poklonio pesmu?

- Puno ljudi me je tagovalo ispod snimka jedne pesme koju je on pevao. Pomislio sam kako bi bilo lepo pružiti priliku tako talentovanom pevaču da ga ljudi čuju u autorskoj pesmi, i to smo sproveli u delo. Njegova porodica je divna, a Ognjenu želim od srca uspešnu karijeru.

Radio si s gotovo svim pevačima. Ko je najzahtevniji?

- Prvo ime koje mi se javlja nakon ovog pitanja je moj veliki prijatelj i saradnik Adil. On je zaista neko čije su letvice uvek na najvišoj tački, ali nekome s takvim talentom kakav je njegov zaista ne zameram zahtevnost. Možda bih sebe ipak stavio na prvo mesto, jer sam sebi najteži saradnik, jedna prava Devica sa svime što to sa sobom nosi.

Bio si izuzetno blizak s pokojnom Darkom Radovanovićem. Njegov najveći hit, koji se i danas peva, duet je sa Ivanom Selakov "Ako je do mene". Možeš li posle toliko godina da otkriješ da li je tačno da su opcije za taj duet bile Romana i Indira Radić?

- Ideju da pesma bude duet dobio sam jednog jutra neposredno nakon buđenja, možda sam sanjao neku dojavu, ne znam. Istina je da smo pesmu ponudili Indiri. Raletu je tekst smetao, pa je to otpalo. Sledeća je bila Romana Panić, koja se dva puta nije pojavila na probnim snimanjima. Onda smo svi zajedno odlučili da zapravo već imamo savršen ženski vokal za tu pesmu u demo-snimku koji je otpevala Ivana Selakov. Ostalo je istorija.

Da li ti se dešava da napiseš neku pesmu i kazeš: "Ovo bi bilo za Darka"?

- Darko je uvek nekako tu. Nisam dozvolio da ode iz mog osećaja, iz svih naših dana i anegdota. Spominjem ga često s ljudima koji su ga poznavali, s pevačima. Ističem ga kao primer jednog dobrog čoveka, upornog radnika, lojalnog saradnika i prijatelja. Sve je on to bio, i puno više, a njegovih neotpevanih pesama, otkada ga nema, jako je puno... Al' nije do mene...

Rada Manojlović je pesmu "Prva dama" čuvala sedam godina. Misliš li da bi postigla veći uspeh da ju je tada objavila kao singl, a ne sada na albumu?

- Smatram da pesma treba da se snima dok je "sveža", dok izaziva onaj osećaj nestrpljenja i neizvesnosti. Svako odlaganje pesmi oduzima od njene magije, a pesma je kao vino samo kada je snimljena, u suprotnom je poput otvorene boce vina. Pokvari joj se ukus i izlapi.

Mnogi autori se žale da im pevači duguju novac. Jesi li se ti nekada našao u toj situaciji?

- Jesam nekada u davnoj prošlosti, kada sam se uspostavljao u ovom poslu, tražio svoje mesto i gradio svoje ime. To je neka čudna osobina na estradi. Kada pesma ima malu cenu, cenkaju se, kada je skupa, plate bez pogovora. Dugovi su neko davno prošlo vreme, ali su mi pomogli da naučim puno toga o ljudima i njihovim prioritetima u različitim situacijama.
Pojedini autori sada s pevačima za "digitalije" potpisuju petogodišnji ugovor, nakon čijeg isteka, ako se ne produži, autoru ide sav prihod.

Da li si i ti to uveo u praksu?

- Trudim se da sve te stvari u vezi sa ugovorom ostavim ljudima koji vode računa u moje ime. Nemam nikakve ugovore ja konkretno, postoji jedna uređenost kada su digitalna prava u pitanju, procenti su raspoređeni unutar samih sistema na svakoj aplikaciji i, ukoliko neko nema neke specifične zahteve, to sve jako lepo teče i donosi još jedan lep izvor zarade za pevače i za autore.

 Bonus video: