POZNATI PEVAČ POPIO GUTLJAJ PIVA I UMRO U KAFANI: Mrtvog ga pronašla konobarica, ovo je savet koji je dao sinu pred smrt
Ekipa Kurira svojevremeno je posetila lokal u njegovom rodnom Kraljevu u kojem je proveo poslednje minute života i porazgovarala sa gazda Čedom.
Pevač Tomislav Čolović, najpoznatiji po hitu "Mali mrav", preminuo je pre 16 godina. Tog 9. februara 2008. godine iznenada je umro u kafani.
Ekipa Kurira svojevremeno je posetila lokal u njegovom rodnom Kraljevu u kojem je proveo poslednje minute života i porazgovarala sa gazda Čedom.
- Desilo se uveče, tačnije noću, oko dva sata posle ponoći. Tomislav je došao iz jedne kafane gde je bila muzika. Naručio je pivo i porciju pršute, popio je gutalj i pao je - pričao je tada gazda Čeda i nastavio:
- Nisam bio tu, bio sam kod kuće. U kafani je bila konobarica. Ona ga je pronašla. Pozvala me je i odmah sam došao. Srce ga je izdalo. Pao je tu na pod. Čekali smo da dođe policija, kao i lekari iz bolnice - prisetio se Čeda, koji je pevača poznavao od malih nogu.
- Bio je naš gost i prijatelj. Znali smo se iz detinjstva. Pamtim ga kao dobrog čoveka i dobrog muzičara. Znate, nije on uvek bio u Kraljevu, on je povremeno dolazio i kad dođe, odsedao je ovde. Voleo je da dođe sam, i to kasno posle dvanaest. Voleo je da se osami. Poručivao je meze, pršutu, sir, a od pića je voleo pivo. Nije nikada pevao. Ovde je imao svoj mir. Odličan i dobar, ali pri alkoholu nije bio najbolji. Bio je pošten, nije nikog prevario. Cenili su ga - rekao je tada Čolovićev prijatelj.
U gazda Čedinoj kafani je stajala i fotografija Tomislava Čolovića, i to iznad stola gde je preminuo.
- Tri-četiri godine je posle njegove smrti iza stola stajala njegova fotografija. Tada su dolazili i njegova bivša žena, sinovi, pa su rekli da će doći ponekad, ali nikad više nisu došli. Dugo smo se znali Tomislav i ja, čak i njegovog brata poznajem. Tad se prvi put desilo da neki gost umre za stolom. Ali kafana je bila njegov život, on je ceo život proveo u kafani. Volim da slušam njegove pesme, ali ne znam da pevam, bio sam u podrumu kad je bog sluh delio - zaključuje on.
Pevačevi sinovi nasledili su njegov muzički dar. Aleksandar svira bubnjeve, dok je Milan član orkestra Aleksandra Sofronijevića i oženjen je zvezdom „Granda“ Radom Sarić. On je pre izvesnog vremena za Espreso pričao o svom pokojnom ocu.
- Kada smo bili mali brat i ja, otac nas je vodio na svirke. Tako smo i naučili da zarađujemo. Ja sam mnogo voleo da idem na njegove svirke. Ja sam ga molio da me vodi, što kasnije mislim da je bila greška. Zašto? Zato što sam prerano ušao u sve to, sa 10-11 godina. Ja naučim njegov repertoar, otpevam "Malog mrava", ne vidim se iza bubnjeva. On nas najavi, mi to odradimo vrhunski, ali šta ćeš, ne možeš da ideš kući jer moraš da čekaš kraj. To je bilo po pet-šest sati čekanje. Sutra odem u školu, drugi čas ja spavam. Ne mogu da izdržim. Prerano sam ušao u sve to. Skoro 30 godina već imam kako se bavim muzikom. To je nečiji radni vek. Nije lako ući u sve to i zarađivati taj muzički dinar, doživljavati neke stresove... Čas si najbolji, čas si najgori, čas valjaš, čas ne valjaš.. Ima raznih ljudi koliko god ti bio vredan i radan, nije lako.
On je pričao i o tome da li bi Tomislav bio bolji za sebe i porodicu da nije živeo boemskim načinom života.
- Pa, tako je kada uđeš u čašu, ali bio je dobar i za nas, daleko od toga da nije, ali da je nekada znao da povuče ručnu bilo bi mnogo bolje. Bilo bi bolje i za nas, ali i za njega samog. Mislim da bi se bolje sačuvao, jer sve te neprespavane noći, ta pijanstva, bacanje para, njemu novac nije bio bitan, zaista mu nije bio bitan i jednostavno to je bilo vreme kada se jako dobro zarađivalo, on je imao mnogo jakih nastupa, koncerata... Bilo ko da mu je tražio pomoć, ako je bio u prilici, on mu je dao.
Milan je otkrio i da li je neke životne lekcije naučio od oca.
- Jesam i hvala mu na tome. Ja se trudim da ga pamtim samo po dobrom i teško mi je i kada pričam o njemu, emocije mi naviru i razmišljam šta bih sve dao da je živ. Kada roditelja izgubiš, verovatno tek tada shvatiš ko si, šta si i gde si i koliko ti je on značio. Često toga nismo bili svesni toliko dok je bio živ. A što se tiče lekcije... Pred smrt mi je dao jedan savet, bukvalno mi je rekao ovim rečima: "Ponosan sam na vas, srećan sam. Samo nemoj da praviš greške koje sam ja pravio. Ne treba ti piće. Sada kada razmislim, mnogo toga mi je lepog donelo, ali i mnogo toga lošeg. Na mene si. Imaš nešto "iks" u sebi, od tebe će biti nešto. Ti možeš da napraviš posao, ali nemoj da praviš te greške koje sam pravio ja." I to mi je ostalo urezano u glavi ' ispričao je Milan svojevremeno za Espreso.
Kurir.rs
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore