Slušaj vest

Igor Topalović, reporter informativnog programa Javnog servisa Srbije privukao je veliku pažnju javnosti, a naročito ženske populacije, ne samo zbog načina svog izveštavanja, već i zbog izgleda.

Zbog Igora su mnoge pripadnice nežnijeg pola istakle da će češće gledati televiziju, a on je sad otkrio koliko mu prijaju takvi komplimenti:

topalovic.jpg
Printscreen/Twitter 

- Najiskrenije, ja se trudim da se bavim novinarstvom. To je počelo još prošle godine u decembru, posle jednog izveštavanja. Žao mi je što niko nije primetio to moje izveštavanje. Mene u ovom stadijumu zanima novinarstvo. Trudim se da se što bolje bavim tim reporterskim poslom, a kako izgledam. Mislim da izgledam pristojno za televiziju, slikanje, živo javljanje, ali to je nešto lično - rekao je on i dodao:

- Prijaju ti komplimenti na privatnoj osnovi, a što se tiče novinarstva, vetar u leđa mi daju kritike, pozitivne ili negativne nekih autoriteta koje poštujem. Svakom normalnom čoveku će to da prija, da mu hrani ego, ali iskreno u ovom trenutku, više se obazirem na profesionalne i novinarske kritike.


Na pitanje da li je zauzet i da li poruke koje dobija utiču na njegov emotivni život, Igor kaže:

- Za sada ne. Drugi krug je te hajke na mene, prvi krug je bio u decembru prošle godine, sada drugi krug i za sada nije dalo rezultata. Nisam zauzet.

Prijemno sanduče mu je, kako kaže, pun raznih poruka i ponuda, ali on se trudi da ostane profesionalan, u svakom smislu.

- Pun mi je inboks poruka i raznih ponuda, ali polako, obazriv sam, ne zalećem se tek tako. Odgovaram ja, ne volim sinovanja, ako je nekulturno blokiram. Generalno ili lajkujem poruku ili odgovorim nešto, ne volim ta kuliranja, mislim da je to nekulturno. Video sam na društvenim mrežama mnogo komentara, raznih strana, ubeđenja, iskreno čitao sam, zabavno mi je, ako sam neraspoložen, mogu da pročitam, ali neće to uticati na mene kao na ličnosti - kaže on i otkriva kako reguje na poruke koje dobija od muškaraca:

- Video sam i te poruke. Ne reagujem na njih, nema potrebu ni da demantujem, ni potvrdim, ne obazirem se iskreno.

Igor je veoma mlad ušao u svet novinarstva, a situacije kojima je svedočio su ga posle pet godina rada i očvrsnule.

- Preispitivao sam se da li sam ja u stadijumu da treba da dajem intervjue o novinarstvu i sebi. Tremu nemam, pred kamerom sam, to je prirodni habit - priča Igor i otkriva odakle ljubav prema novinarstvu:


- Ja sam inače iz Guče, završio sam Čačansku gimnaziju i živeo sam u srednjoškolskom domu Čačku i u tom postoji list Srednjih škola domova Srbije "Domac", on je nagrađivan nekoliko puta. Tu me je vaspitač privukao da pišem, zatim "Gimnazion" i tu sam pisao, zanimao sam se za vojne teme, sećam se, 2014. je bila Vojna parada, pa sam o tome pisao. Već u drugoj godini srednje škole sam znao da ću upisati novinarstvo na Političkim naukama u Beogradu.


Igor nije samo lice sa TV ekrana - on je i strastveni avanturista i putnik, što rado deli sa svojim pratiocima na Instagramu. On izveštava gotovo svakog dana, a njegova uža specijalnost su javljanja i izveštavanja o policajcima i vojnicima, te je otkrio kako se opredelio za taj sektor.


- U mlađim danima idol mi je bio Miroslav Lazanski. Kom muškarcu nije, koji se zanima za ove teme. Hteo sam da upišem Vojnu gimnaziju, pa Vojnu akademiju, ali srećom, odustao sam od toga, ali je ostala ljubav prema tome. Tokom druge godine fakulteta sam pokazao interesovanje za te vojne teme, profesorka Milica Jevtić, a sada i koleginica u redakciji "Oko magazin" me je primetila i posla me je na razgovor u čuvenu vojnu emisiju "Dozvolite".

Spojio je lepo i korisno i kako kaže, sve ono što voli privatno da radi i u čemu uživa, to radi na poslu.

- Sve ono što mene zanima, ja prolazim kroz posao. Ronio sam sa pripadnicima žandarmerije, skakao sam padobranom sa pripadnicima SAJ-a, alpinistiku sam radio sa pripadnicima 72. specijalne brigade. Tu sam stekao prijatelje sa kojima se družim vikendom, pa to radimo privatno. U slobodno vreme, ako ga ugrabim, bavim se defanzivnim praktičnim streljaštvom, takođe sa drugarima specijalcima, privatno.

Na greškama se uči, a na svoje pehove gleda kao na lekciju koja se može naučiti i ispraviti.

- Meni lično je najzanimljivije ono kako grešim pred kamerama. Prezabavno je kada pored sebe imate 15-20 specijalaca u ful opremi, onako, malo namrgođeni, a onda vi ispred njih 15 puta ponovite stend ap. Oni gledaju, ne mogu da veruju, oni su mislili da sam ja voditelj, novinar koji dođe bez problema, jer oni su ti koji greše. Zato ja prvo snimim stend ap, da oni vide da je normalno grešiti i kad se oni otkrave, onda snimamo njih. Imam ličnu tradiciju, da na kraju godine napravim bluperse kako sam ja to grešio.


Izveštavanja su često iscrpna, a jedan uzdah je sve ono što je potrebno za jednu pripremu pred uključenj, naročito kada izveštava o tragedijama koje su pogodile našu zemlju.

- Ima jedna noć kad mislim da sam porastao, u smislu da sam otišao kao dečak, a vratio se kao stariji. To je noć Dubone. Taj dan smo ceo dan izveštavali o Ribnikaru, sutradan četvrtak veče smo imali dan odmora, spremali smo specijalnu emisiju za petak, ali došao je taj poziv. Bio je to veliki masakr u blizini Mladenovca. To jutro, negde oko četiri do 13 časova, sam imao više od 20 uključenja. Tada sam izgubio potpuno tremu pred kamerom. Ta noć se u meni urezala i profesionalno i privatno. Pogledao sam ja ta svoja uključenja i bilo je to moje najbolje izveštavanje u datom trenutku. Ja sam u tom trenutku najmlađi reporter u redakciji i dao sam svoj maksimum.

Kurir/Blic/ Preneo: I.L.

 Pogledajte emisiju Stars

06:10
STARS EP 424 Izvor: Kurir TV