OVO JE KUĆA U KOJOJ JE ODRASTAO BOGOLJUB KARIĆ NA KOSOVU! Kurir u Peći, meštani progovorili: Od blata su pravili šablone za crepiće, dovodio je Japance...
Naša ekipa posetila je Peć i koga god smo upitali za Bogoljuba, svako je imao samo reči hvale
Bogoljub Karić je čovek kojem se dive, cene ga i poštuju i Albanci i Srbi od rođenja pa do dan-danas u njegovoj rodnoj Peći. Članovi njegove mnogobrojne porodice rodnu grudu nisu zaboravili i njihova kuća je jedna od poslednjih koja nije prodata na teritoriji Kosova i Metohije. Naša ekipa posetila je Peć i koga god smo upitali za Bogoljuba, svako je imao samo reči hvale.
Na ulazu u grad sreli smo gospodina Bedra, koji poznaje porodicu Karić. On nas je sproveo do njihove porodične kuće.
- To je najbolja familija koja postoji. Mnogo kuća su napravili za radnike koji su radili kod njih u fabrici. Obezbedio im je stambeno pitanje jer su verno i predano radili kod njega. Kad god se pročuje da je Bogoljub došao na Kosovo, odmah se oko njega stvori gužva. Kao što kažu za Mesija da je vanzemaljac, ja vam tvrdim da najbolji fudbaler kasni za Karićem pedeset godina. I danas se priča da je, dok je išao u školu, jedan nastavnik rekao: "Ovo će da bude čudo od čoveka." Bogoljub je veliki autoritet, sve je ovde organizovao. Iz kamena vadi dinar. On je od blata napravio šablon, pravili su crepiće, to vam je kao cigla danas. Tada nije bilo pečene cigle i pravili su to. Još kao dete je zarađivao pare. Posle se otvorila ciglana u Peći - priča Bedro i nastavlja:
- Albanci Karića obožavaju. Pomaže i jednom i drugom narodu. Ko god je bolestan, a od njega zatraži pomoć, on ih vodi po doktorima. Moram još ovo da vam kažem. Dok su odrastali, svake nedelje su išli u patrijaršiju s roditeljima. Imali su manju kuću, pa su napravili ovu koja je tu danas. Svi su živeli u ovoj kući. Kad je trenirao karate, doveo je profesionalne karatiste iz Japana. Svi smo bili u čudu kad smo ih videli. Njegova izjava je: "Šta mogu Japanci, mogu i Pećanci." Ta izjava se prepričava generacijama - ispričao nam je, a onda smo stigli do Karićeve ulice, gde se igrao kao dečak. U blizini je i Osnovna škola "Ivo Lola Ribar", u koju je išao.
Porazgovarali smo i s Karićevim prvim komšijom Muhamedom Ahmom Tušijem, košarkaškim trenerom i sudijom.
- Odrasli smo zajedno. Kao da je bio Ajnštajn. Prikazivao je filmove koje mi nismo gledali ranije. Radio sam kao njegov šegrt, imao je vijuge za biznis. Svi su se čudili kako može to da postigne. Bio je sportista, svirao je gitaru s braćom. Dok nisu otišli iz Peći, bio sam non-stop s njima - kaže on i otkriva kako je došlo do toga da se Bogoljub i njegova supruga Milanka, koju zovu Mara, zavole.
- Bogi je bio nestašan dečko, a Mara je bila najbolja učenica gimnazije. Čudili su se kako je došao do nje, ja sam non-stop insistirao da budu zajedno. Bogija su jurile i druge žene, bio je zavodnik. Njena majka mi je rekla: "Nemoj da mi diraš ćerku", i to je nešto nestvarno.
Ona je fenomen. Takva žena kao Mara ne postoji. Bog je znao koga će da spoji - priča on i nastavlja:
- Ustajao je u pet ujutru, palio bi šporet i njegova baba bi ga častila novcem. Možda je zbog toga što su mu mama i baba davale on takav isto. Kad smo dobili prvi posao, bili smo u Budvi i kaže mi: "Tuši, ajmo da jedemo kolenice i da slavimo", posle je biznis počeo da cveta. Jednom sam mu rekao: "Idem, Bogi, ja na jedan koncert, peva Zorica Brunclik", a on će na to: "Pa ona će posle da dođe kod nas da peva". Ona je non-stop bila u Peći i godinama je pevala za njih u Zenici. Bio je pevač Kanarinac, Toma Zdravković, i u to vreme su bili veliki. Sve su organizovali u Domu JNA, bili su i Kvaka i Tozovac i posle koncerta su svi bili u kući. Patrijarh Pavle im je dolazio u kuću - završava Karićev prijatelj.
Kurir.rs
Ovako Bogoljub provodi letnje dane u Crnoj Gori
· Reaguj
VUČIĆ ČESTITAO NAJRADOSNIJI PRAZNIK Božić nas inspiriše da otvorimo svoja srca! Mir i ljubav ostaje naš čvrsti oslonac i tačka okupljanja oko najviših vrednosti