Marko Janjušević Janjuš otkrio je prevaru koja mu se desila dok se još bavio košarkom.

Zadrugar je ispričao detalje neprijatnosti drugu Lazaru Čoliću Zoli, a on ga je sve vreme ćutke slušao.

miodrag-radonjic-sonja-spasic.jpg
Foto: Sonja Spasić

"Stiže meni poruka na Fejsbuku od lika iz Tunisa koji priča srpski. Ja nemam klub već. Imao sam ja klubove, ali nisu bile okej pare. I stiže meni poruka da ima klub za mene, 3.500 evra mesečno, Tunis. Gledam ja slike, sve ful. Pošalje on meni ugovor, kupuje mi on kartu. Ja sam se spakovao, kad dođem dobijam platu, novi je klub, tek se oformio, prva godina i prva liga. Grad se nalazi na granici sa Libijom, a on meni govori sve da je grad na moru. Ja sam sleteo u Tunis, došao je kombi po mene, a unutra koža od ovce. Vozi me lik, ništa ne priča. Vozimo se mi, stižem, brate moj da vidiš grad. Ženska osoba nema posle tri sata, ne postoje, samo muškarci. Nema kafića, vodu i čaj piju na pesku. Smestim se ja tu u neki hotel, možda je bio petak, ne javlja mi se niko četiri dana. Treba da dobijem platu, a kreće cirkus", pričao je Janjuš, pa nastavio:

"Od igrača sam u klubu samo ja. Na svaka tri dana dolazi po jedan, nas dvojica treniramo. Ne verujem da je taj ikad bacio loptu ne terenu. I sad, treba da mi daju platu. Nema ga, uzeli mi pasoš, ne mogu ništa. Mesec i po dana! I dođe da moramo da idemo na neke pripreme. Ja sam mislio da u Tunisu pokušam da uzmem pasoš i da pobegnem, a hotel vrhunski. Nas šestoro na pripremama, da ne veruješ. Vraćamo se dole i dalje dinar ne dobijamo. Samo mi daju 50 evra nedeljno da imam za sok i kafu. I provalim jedno veče da su pasoši na recepciji, ali džaba kad nemam kartu. I mi krenemo vozom, pa do Tunisa. Jedva sam živu glavu izvukao. I sad, fore su da ne mogu da zamene pare, da ne radi banka. Dva puta sam izašao iz hotela. Zamisli kad sam ušao u onaj voz, toliko sam bio srećan da ti ne mogu objasniti."

1.jpg
Foto: Printscreen

Kurir.rs/K.Đ, Foto: Printscreen

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: