ZA SVE SAM SE SAMA BORILA! Kad je Kemezova odlazila iz hraniteljske porodice sestra ju je izignorisala NAJSTRAŠNIJE!?

Jedan od najuzbudljivijih dana u Beloj kući "Zadruge" Milica Kemez skoro u potpunosti je preplakala, jer od najbližih nije dobila ni reči. Njeni cimeri čitali su pisma i novogodišnje čestitke pred svima, a njoj nijedno nije stiglo, kao ni poklon.

Zatim, otkrila je kako ju je njena sestra zapostavila kada je otišla iz hraniteljske porodice, pa otvorila dušu i ispričala nešto zbog čega je rijaliti kuću progutala tišina.

"Svašta mi je prolazilo kroz glavu, mislila sam da nije dobro. Smatram da ljudi napolju doživljavaju na drugačiji način. Verovatno oni vode svoj rijaliti napolju. Osećam se loše i poniženo, ispada da nemam ni prijatelja, ni tetke, ni rodbine, sad ni sestru ni koleginicu kojoj sam ostavila salon. Ja sam navikla da idem sama, tako da mi neće biti problem ni sad. Ja ne smatram da sam uradila nešto loše toliko da ne dobijem ni čestitku. Ja sam rekla da ne mogu da verujem da ni u Kendijevoj čestitki nisam pomenuta. Bila sam tu za razliku od mnogih ljudi. Ne smatram da sam ikog ponizila za svoj rođendan. Ponizila sam sebe svojim ponašanjem. Još, od koleginice dobijam puzle, pa nisam klinka! Sama sam se borila za sve u životu, niko mi 100 dinara nije dao. Ne može niko da mi govori šta ću ja da radim", govorila je ona.

"Ja kad sam otišla na ulicu sa 17 godina... Neću pričati zbog čega sam otišla iz hraniteljske porodice, otišla sam zbog te žene. Godinama sam patila zbog toga, ne mogu da joj oprostim. Ja mogu sad da idem na poligraf da dokažem da nisam bila kriva. Oni su dete od 17 godina optužili za neke stvari. Ne mogu da kažem, to je mizerna glupost. Krađa je u pitanju. Ja to nisam uradila i to sam ponovila sto puta. Nisu mi verovali i zato sam odlučila da odem. I to zbog 10 evra. Ta žena mi je bila kao majka, volela sam je mnogo. To je bila takva glupost, nisam mogla da dokažem da to nisam uradila. Dospela sam na nivo da budem sa studentima koji su išli u ekonomske škole, ja sam išla u trogodišnju frizersku. Ljudi se pitaju zašto sam bahata, ja sam samo izgubila empatiju za ljude."

"Sestra mi je rekla da ako ja idem u bunar, neće i ona sa mnom. A ja bih zbog nje izašla na ulicu. Pogodila me to, čak i kad sam išla kod tetke da se pohvalim da ću ići da živim sama... Nije me sramota mojih rana i svega toga, smatram da ja nisam kriva. Tetka mi je rekla da nema uslove pre 11 godina za sebe, pa nema ni za mene. A, ja sam samo tražila podršku. Ne znam da li je moj život takav da toliko patnje i bola nosim. Taj period života ne mogu da zaboravim. Ja sam jako teško živela u stanu bez nameštaja, nisam imala novca. Nikad mi na pamet nije palo da krenem s puta, ni da se drogiram ni da se bavim prostitucijom. Stoički sam to izdržala. To je ostavilo posledice na mene toliko da meni više niko ne treba. Išla sam na operaciju krajnika sama, imala sam 2.000 dinara u džepu. Treći dan sam radila sa koncima. Nikog nije bilo tu, svi su vodili svoj život. Apsolutno ne znam šta očekuju. Opet ja spustim loptu i budem dobra sa svima. Kad je Milica otvorila salon, onda su svi super i onda će da mi se mešaju u život. E, pa neće", zaplakala je Milica.

Kurir.rs/Foto: Printscreen

POGLEDAJTE BONUS VIDEO